На изборима 25. октобра забележена је велика излазност која је потпуно променила политичку слику у нашој земљи. Студентска листа ће у новом сазиву парламента имати највише посланика, листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“ припашће 104 посланика, док су СПС и опозиционе странке испод цензуса
Када су се крајем 2023. слегли утисци и прогласили званични резултати Републичке изборне комисије након ванредних парламентарних избора у децембру, политичка сцена у Србији функционисала је по већ добро утврђеним, готово предвидљивим обрасцима дубоке поларизације. Коалиција око Српске напредне странке учврстила је своју позицију са 129 мандата, задржавајући доминантну полугу управљања државним апаратом. Парламентарна опозиција била је расточена у неколико идеолошких и стратешких колона. Од проевропски оријентисане коалиције „Србија против насиља“, преко десно оријентисаних националних опција окупљених око коалиције НАДА, па све до традиционалног трећег стуба система, Социјалистичке партије Србије, која је деценијама функционисала као стабилни тас на ваги и незаобилазни партнер у свакој владајућој архитектури. Деловало је да је реч о забетонираном политичком систему у којем су позиције уклесане у камен, а бирачко тело подељено по шавовима који се тешко могу померити.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Међутим, динамика друштвених процеса у годинама које су уследиле показала је нову политичку реалност. Тек одржани избори у недељу донели су тектонску промену структуре гласачког тела и расподеле политичке моћи каква није забележена у новијој парламентарној историји Србије. У сам епицентар политичке позорнице ступио је нови ванстраначки актер у виду catch-all Студентске листе, који је успела да прескочи традиционалне идеолошке замке, мобилише пасивизовани део бирачког тела и задобије поверење натполовичне већине грађана, са освојених 52,54 одсто гласова и апсолутном већином од 140 мандата у Скупштини Србије.
У епицентар политичке позорнице ступио је нови актер који је успео да задобије поверење натполовичне већине грађана
Истовремено, традиционални актери који су деценијама креирали политичку агенду нашли су се у дубокој кризи. Поједини дугогодишњи стубови власти остали су неочекивано испод цензуса, док су се странке некадашње опозиције нашле пред историјским изазовом. Њихова дилема била је у томе да ли да се прилагоде новим реалностима или потпуно нестану са политичке мапе. Та њихова одлука која ће, сасвим сигурно, у временима који следе доћи на наплату, оправдано је отворила процес темељне реконструкције целокупног политичког система у земљи.
КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ
Највеће изненађење и уједно најјаснији показатељ темељних промена на изборима јесте судбина политичких субјеката који су деценијама чинили окосницу српског парламентаризма. Социјалистичка партија Србије (СПС), предвођена лидером Ивицом Дачићем, која је деценијама важила за најжилавији политички механизам преживљавања свих режима и незаобилазни „фактор стабилности“, доживела је историјски слом. Са освојених скромних 2,18 одсто гласова и потпуним изостанком парламентарног статуса, социјалисти су платили данак утапања у дугогодишњу симбиозу са владајућом већином, али и неспособности да се прилагоде новом политичком језику, обраћајући се бирачима порукама из прошлости.
Гласачи који су традиционално тражили алтернативу препознали су да су традиционалне партијске структуре истрошене, што је довело до потпуног осипања базе СПС-а и њиховог испадања из парламента, по први пут у вишестраначкој историји наше земље.
Колико је лошем резултату странке којом руководи Дачић допринело недавно искључивање високог функционера и потпредседника Главног одбора Бранка Ружића тек ће бити подложно анализама. Према најавама, на предстојећем Конгресу СПС-а који ће се одржати фебруара наредне године, организоваће се унутарстраначки избори на којима ће се бирати потпуно ново руководство и анализирати историјски најлошији изборни резултат странке.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЖРТВОВАЊЕ РАДИ ВИШЕГ ЦИЉА
Пред налетом широког покрета који је успео да хомогенизује друштвено незадовољство без класичне страначке инфраструктуре, традиционалне опозиционе странке попут групација окупљених око проевропских и грађанских опција, као и делова десног центра, морале су да напусте лидерске амбиције. Странке које су на изборима 2023. носиле барјак покушаја обарања режима и представљале главну алтернативу власти нашле су се пред великим искушењем.
Уместо некадашњег међусобног такмичења, идеолошког ситничарења и борбе за примат, кључни актери опозиционог блока донели су преломну прагматичну одлуку. Странке окупљене око проевропског и грађанског курса из некадашње коалиције „Србија против насиља“, на челу са Демократском странком, Зелено-левим фронтом и Покретом слободних грађана, а затим и покретом Крени-Промени, Народним покретом Србије и Другим лицем Србије, свесно су се повукле у други план. Тиме су практично расформирали дотадашње опозиционе таборе и уложили све карте у један једини студентски фронт, у којем нема назнака да ће политички преживети као фактор у будућим владајућим гарнитурама.
Изборна ноћ потврдила је озбиљност одлазеће власти која је непуна два сата од затварања биралишта признала пораз
Проценивши да инсистирање на препознатљивим партијским брендовима може да фрагментише бирачко тело, они су јавно стали иза Студентске листе, позвавши своје чланство и симпатизере да јој дају безрезервну подршку. Овај тактички заокрет значио је, барем декларативно, да је опозициони корпус први пут у савременој историји ставио неки виши циљ испред страначких сујета.
Оне политичке опције које су одбиле ову реалност и покушале да наставе самосталну утакмицу су у овом изборном циклусу остале испод цензуса и на политичким маргинама, што је допринело редефинисању политичке мапе Србије којем сада сведочимо.
ФОТО: Компас
ФОТО: КомпасЕПИЛОГ
Изборна ноћ донела је сцене спонтаног и масовног славља дела грађана на улицама, али и претходно потврдила озбиљност одлазеће власти која је, оличена у носиоцу листе „Уједињена Србија“ Александру Вучићу, непуна два сата од затварања биралишта признала изборни пораз.
Коначна пројекција расподеле мандата у новом скупштинском сазиву исцртава потпуно нову политичку мапу Србије. Са освојених 140 мандата и натполовичним поверењем грађана, Студентска листа преузима доминантну улогу у новом парламенту, док коалиција око СНС-а прелази у опозиционе клупе и биће представљена са 103 посланика.
Ови избори су исписали нову политичку историју не само по тријумфу новог покрета, већ и по бруталном чишћењу политичке сцене од оних који на овај или онај начин нису били део референдумског одлучивања. Традиционални актери остали су склоњени у страну, док је опозициони корпус кроз радикалну транзицију и свесно растакање старих табора успео да отвори врата потпуно новом циклусу парламентаризма.
Пред новом скупштинском већином сада је историјски задатак да оправда указано поверење грађана, док је на опозицији да консолидује своје редове и да из посланичких клупа буду бескомпромисни контролор нове власти.
