СпејсИкс обезбедио 40 милијарди долара за финансирање инфраструктуре вештачке интелигенције

Америчка свемирска компанија СпејсЕкс (SpaceX) закључила је уговор о дужничком финансирању у вредности од 40 милијарди долара за куповину процесора који се користе у системима вештачке интелигенције, објавио је власник компаније Илон Маск на друштвеној мрежи Икс.

Маск очекује да ће компанија располагати тим средствима у првом и другом кварталу 2027. године, преноси Си-Ен-Би-Си.

Према ранијем извештају Блумберга, СпејсЕкс је преговарао са банкама и инвеститорима о прикупљању 40 милијарди долара за куповину чипова компаније Енвидија (Nvidia), једног од водећих произвођача процесора за вештачку интелигенцију.

Планирани модел финансирања подразумевао би оснивање посебног правног лица преко којег би се водио дуг, изван биланса СпејсЕкса. На тај начин компанија би настојала да очува свој инвестициони кредитни рејтинг.

Маск упозорава на финансијске ризике у сектору вештачке интелигенције

Маск је оценио да је тржиште дужничког финансирања у великој мери затворило приступ капиталу компанијама које остварују значајне приходе пре свега од инфраструктуре за вештачку интелигенцију.

Он је предвидео да би више од 200 такозваних неоклауд компанија, које пружају услуге рачунарства у облаку специјализоване за вештачку интелигенцију и машинско учење, могло да се суочи са озбиљним финансијским потешкоћама.

ФОТО: REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/File Photo

Клауд компаније корисницима пружају рачунарске ресурсе и услуге преко интернета, док су неоклауд компаније специјализоване за инфраструктуру прилагођену захтевима вештачке интелигенције.

Међу великим пружаоцима класичних клауд услуга су Амазонова подружница АВС, Гугл клауд и Мајкрософт Азур, док се међу неоклауд компанијама налазе КорВив (CoreWeave), Небијус и Ламбда.

Велика улагања и скупо задуживање

Неоклауд компаније улажу огромна средства у набавку скупих процесора и изградњу центара података, често се ослањајући на кредитно финансирање.

Одрживост њиховог пословног модела зависи од тога да ли ће успети да привуку довољно клијената који ће изнајмљивати њихове рачунарске капацитете и плаћати цене које омогућавају покривање трошкова и отплату дугова.

Уколико потражња за рачунарским капацитетима за вештачку интелигенцију ослаби, цене изнајмљивања графичких процесора (GPU) падну или трошкови финансирања порасту, компаније би могле да се суоче са све већим проблемима у отплати обавеза.

На те ризике указао је и Маск, упозоравајући на могуће финансијске потешкоће великог броја компанија које се ослањају на брз раст тржишта инфраструктуре за вештачку интелигенцију.