Историја, традиција, вера и веровања у великој мери су помешани током историјског битисања тако и толико да их је данас заиста тешко раздвојити и приписати само једном религијско-цивилизацијском кругу
Као и у осталим сегментима извесних поклапања, понављања или подражавања, историја древних друштава, религија или витешких редова, и у пољу симбола, знакова и значења има своју „логику“ настанка, преношења и тумачења из једног контекста у други, из једне епохе у другу епоху, из једне религије у други облик религиозности или чак више њих као што је овде случај. Често спомињана „Давидова звезда“ данас је у јавном мњењу општеприхваћена као симбол јудаизма и Давидове лозе.
Међутим, она је заправо сачињена од два симбола који не припадају јеврејској традицији и комбинују укрштање два друга симбола из египатског периода, који представљају пирамиде укрштене тако да је једна од њих својом врхом окренута надоле, дакле у обрнутој перспективи од њеног реалног положаја, тзв. обрнута пирамида. У базичном контексту она представља симболе краљевске власти где је један врх пирамиде окренут ка доле као симбол земаљске власти а врх пирамиде окренут нагоре као симбол небеске власти.
У Јудејској традицији „Давидова звезда“ пак симболише месију који ће доћи у двострукој улози као земаљски краљ и као свештенички месија. Постоји дуг период који је протекао док овај симбол није постао оно што у модерној историји јудаизма значи. Познати модерни градитељ синагога Алфред Грот каже да је за „Јевреје она иста врста светог симбола као што су крст и месец за друге две монотеистичке религије“.
У хришћанству она треба да симболише Давидову лозу од које и сам Исус потиче и његову двоструку месијанску улогу. Код масона пак она је транспонована у поједностављени облик укрштених градитељских алата шестара и угломера који су на исти начин уклопљени и симболишу мајстора масона односно његов круг „краља и владара“. И на овом примеру видимо како један симбол има своју вишеструку функцију у различитим временским и идентитетским контекстима. Као и да има своју историјску генезу и вишетруко значење за различите врсте заједница које су га користиле, што је и данас случај.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 16. јула, можете да прочитате цео текст „Симболи јудаизма, хришћанства и слободних зидара".
