Када се Атбаш шифра примени на текстове пронађене у Кумранским пећинама тек тада почиње да нам се открива смисао значења појединих духовних принципа, моралних кодова и магијских симбола
Правећи кратак преглед древне историје масонства, неизбежно смо дошли и до контроверзне теме, везе између Кумранске заједнице, тзв. Есена или Синова светлости како су себе још називали и сличности њиховог обредно-духовног живота са масонским „тајним знањима“, ритуалима, симболима и сл. Иако недовољно егзактно поткрепљена, ова веза је као и веза са Витезовима темпларима у многим сегментима до те мере интензивна и истоветна да се напросто не можемо избећи у нашем сажетом серијалу њихове „историје“.
Главни „доказни материјал“ назначене везе пронађен је случајно као што то често бива у историји (један номадски млади чобанин у потрази за изгубљеном козом тик након краја Другог светског рата у некој од пећина на Кумранској висоравни) а везан је за тзв. Кумранске рукописе или свитке чије главно истраживање је водио Палестински Археолошки музеј из Јордана у пет наврата од 1951. до 1956. године.
Научници су пронашли нешто више од 800 свитака од којих је подробно проучено и објављено мање од половине, да би одлуком израелских власти 1991. године била уклоњена и последња препрека увиду у њихов свеукупни садржај.
Из оног дела овог драгоценог материјала који је научно-критички обрађен и који је учињен доступним широј културној и академској јавности, дају се видети многе изненађујуће чињенице а често и „јеретички“ садржајне поруке, које су потресле дотадашњу слику историје старог света сагледну и устоличену не само кроз догмате римокатоличанства већ и свеукупног хришћанства.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 9. јула, можете да прочитате цео текст "Кумрански списи, Есени и Масони"
