Градоначелник Београда Александар Шапић изјавио је данас да је расписана набавка за потпуни ремонт 29 „шпанских“ трамваја и да ће ремонт бити завршен у наредне нешто више од две године, истичући да Град не одустаје од набавке нових 80 до 100 трамваја .
Шапић је на конференцији за медије рекао да ремонт подразумева задржавање постојеће осовине и замену целокупног ентеријера.
„Након ремонта, ови трамваји ће изгледати идентично као нови модели који су купљени пре пар месеци“, истакао је он.
Нагласио је да је за потребе ГСП-а потребна набавка између 200 и 250 возила, као и 60 тролејбуса који би требало да надоместе недостатак који тренутно постоји на тролејбуским линијама у Београду.
Навео је да је то што је понуђено јавно приватно партнерство за део тролејбуских линија покушај да се надомести недостатак тролејбуса у ГСП-у електричним аутобусима.
„То је да бисмо могли да надоместимо линије које сада покривамо аутобусима. Не желимо да покривамо центар града аутобусима, него да буде што више електричних возила“, објаснио је Шапић.
Говорећи о радовима на Новом српском мосту, истакао је да радови напредују и да нема кашњења.
„Радови на новом мосту не касне упркос мањем застоју након трагичне погибије једног радника. Очекује се да мост буде пуштен у употребу на пролеће или лето 2027. године, темпирано за отварање сајма Експо 15. маја“, рекао је Шапић.
Додао је да ће крајем године предложити да нови мост преко Саве и званично понесе име Нови српски мост.
Осврћући се на изградњу приступних саобраћајница за нови мост, он је навео да је у плану и изградња још једног кружног тока који ће се налазити код ТЦ „Ушће“, на раскрсници Милентија Поповића и Булевара Михајла Пупина.
„Почели су радови и на приступној саобраћајници на кружном току у улици Владимира Поповића на Новом Београду. Са друге стране, очекује се да сви вишемесечни радови у Карађорђевој улици буду завршени у априлу“, казао је Шапић.
Навео је да је Нови Београд постао пословни центар Београда, али и да постаје изузетно важно саобраћајно чвориште јер је повезан са Сурчином, Земуном, али и Чукарицом захваљујући Мосту на Ади.
„Мислим да је Нови Београд изузетно важан инфраструктурно и саобраћајно да буде проточан, квалитетан и модеран“, рекао је Шапић.
Он је истакао да је рок за завршетак радова на подвожњаку испод пруге у Булевару уметности померен за крај године јер је, како је рекао, реч о тешком и захтевном подухвату, с обзиром на то да се преко надвожњака непрекидно одвија железнички саобраћај.
„Оно што смо ми искористили док радови не буду завршени је да у потпуности реконструишемо Булевар уметности и Булевар Црвене армије. Он је у потпуности реконструисан, проширен, направљена су нова паркинг места. Спремићемо тај булевар за саобраћај оног момента када буде могло да се прође испод пруге“, објаснио је градоначелник.
Истакао је да ће Београд бити један од ретких градова у Европи у ком ће по једна улица са обе стране реке спајати све градске мостове.
„Са новобеоградске стране ће то бити Улица Јурија Гагарина која прелази у Владимира Поповића, па у Булевар Николе Тесле. Иста ситуација је и са друге стране преко Карађорђеве улице“, објаснио је Шапић.
Нагласио је да, када је реч о изградњи тунела који ће се простирати од Карађорђеве улице до Булевара деспота Стефана, ускоро треба да почну радови на измештању инсталација, али да постоји проблем са простором у који се инсталације премештају.
„Процес измештања инсталација ће трајати скоро годину дана, након чега ће тек моћи да се започне ископавање самог тунела“, навео је Шапић.
Према његовим речима, Булевар деспота Стефана неће бити затворен у целости када започну радови на ископавању тунела, већ ће бити затворен само у периоду док се буду измештале инсталације.
„Овај део је већ успешно премошћен обилазницом која увелико функционише. Оног тренутка када започну радови на измештању инсталација, тај специфични део булевара биће потпуно затворен за саобраћај у трајању од шест до седам месеци. Након завршетка рада на инсталацијама и преласка на ископавање тунела, булевар се неће поново затварати у потпуности, већ ће увек бити проходан макар у једној траци“, рекао је Шапић.
Говорећи о броју возила на улицама, навео је да је у последњих неколико година на улицама Београда за око 130.000 возила више, али је оценио да то није утицало на нормално функционисање саобраћаја у граду, чему су допринели извршени радови на модернизацији саобраћајница.
Он је нагласио и да је нова станица БАС-а једна од најмодернијих аутобуских станица и додао да је у току изградња нове станичне зграде која ће имати око 27.000 метара квадратних.
Шапић је рекао да је за јесен планирано трајно затварање Париске улице за аутомобилски саобраћај, док је идеја да трамваји наставе да саобраћају том улицом.
„Идеја је била да трамвај који има 45 или 50 тона не иде кроз пешачку зону, већ да постоје електрична возила налик на старе београдске трамваје која би саобраћала много чешће“, навео је Шапић.
Градоначелник се осврнуо и на радове који се изводе на платоу испред Храма Светог Саве и навео да је дошло до промене првобитног плана који је подразумевао уништавање зеленила које ту, према његовим речима, постоји неколико деценија.
„Штета је било уништавати парк који ту постоји већ неколико деценија“, рекао је Шапић.
Када је реч о вртићима, Шапић је навео да је од увођења бесплатних вртића број деце која крену у вртић 6.000.
„Просечан београдски вртић има око 150 деце. То је као да смо направили 40 нових вртића у ове две и по, три године“, навео је Шапић.
Додао је да ове године влада веће интересовање Београђана за картице за бесплатан улазак на базен, као и да се очекује отварање додатних места за поделу тих картица у просторијама Инфостана.
„Просечно, сваког лета је више од 180.000 Београђана долазило по картице, а мислим да ће ове године то бити нешто више. Да ли је медијски то испраћено боље, па су се створиле веће гужве по општинама… Јавили су ми да ће покушати да отворе у просторијама Инфорстана додатне шалтере, али ће јавност бити обавештена“, рекао је Шапић.
Додао је да је отпочела и подела ђачке помоћи у износу од 20.000 динара, као и да се разматра могућност да се додела помоћи подели у више рата од наредне године, како би се смањио притисак на градски буџет.
