Светозар Милетић припадао је романтичарском покрету, који је изнедрио десетине генија који су својим ремек-делима у области поезије, музике, књижевности и сликарства формирали идентитет модерне Европе
Може ли се Светозар Милетић, великан, који је живео у време доминације романтизма, замислити у времену експанзије рокенрола? Можемо ли га замислити као каквог талентованог рок менаџера, рок звезду или бајкера који плови цестом кроз житна поља Војводине? Исте оне Српске Војводине коју је давне, револуционарне 1848. године, прогласио на Мајској скупштини у Сремским Kарловцима.
У тренутку ступања на српску историјску сцену, Светозар има само 22 године. И управо та његова младост, полетност и ентузијазам дају нам право да га жаргонски назовемо рокером.
У реалности 19. века припадао је романтичарском покрету који је изнедрио десетине генија који су својим ремек-делима у области поезије, музике, књижевности и сликарства формирали идентитет модерне Европе. Имена попут Хајнеа, Пушкина, Игоа, Гетеа, Бетовена, Шопена, Листа, Шумана, Вагнера и Чајковског заузимају централно место у образовању и култури Светозара Милетића.
С друге стране, Милетићеви потомци данас се васпитају на новом систему вредности, на вредностима популарне културе познате као рокенрол.
Као и романтизам, рокенрол је страстан, пун енергије и у својој бити револуционаран. Оба покрета наглашавају важност људске емоције, маште и индивидуализма
Као и романтизам, рокенрол је страстан, пун енергије и у својој бити револуционаран. Оба покрета наглашавају важност људске емоције, маште и индивидуализма. Фаворизују природу и подстичу на побуну против устаљених друштвених вредности.
Попут правог рокера, млади Милетић још у гимназији покреће легалне и илегалне песничке и књижевне часописе, претече панкерских фанзина. Окупља око себе српску и словенску омладину, истомишљенике и сараднике пуне одушевљења за идеје романтизма.
За све оне који рокенрол културу дефинишу као културу побуне, неће бити тешко повезати је са страшћу, побуном и револуционарношћу романтичарског покрета.
Милетићеви саборци били су најзначајнији романтичарски песници и књижевници. Уз њега су и Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, Лаза Kостић и Ђура Јакшић, сви песници родољубивог духа и револуционарног расположења.
Наши домаћи рок аутори природни су наследници и следбеници великих романтичарских песника.
Баш као у песми Душка Трифуновића „Има нека тајна веза“, рокенрол и романтизам вежу још многе видљиве и невидљиве нити. У своје време, многи наши аутори, попут Боре Чорбе, Џонија Штулића или „Забрањеног пушења“, оштро су нападали социјалистички поредак и диктатуру пролетаријата. С ништа мање жара и српски романтичари, предвођени Светозаром Милетићем, супротстављају се великодржавном апсолутизму у Хабзбуршкој монархији.
Сличност је и у томе што су се и романтизам и рокенрол култура, свако у своје време, супротстављали бездушности капитализма.
Романтичари, као и рокери, своја најважнија капитална дела направили су у младости, у својим двадесетим годинама.
Уз све то, оба концепта била су усмерена на повратак природи и промовисала су бег из урбаног пакла. Фестивал Вудсток, који је по киши и блату одржан 1969. године, у држави Њујорк, постао је симбол рокенрол генерације, јер је утицао на музику, друштво и концепт фестивала у свету.
Излазак харизматичног Светозара Милетића из затвора Вац, код Будимпеште, када народ у градовима на обали Дунава уз песме и аплаузе дочекује његов брод и кад га у и самом Новом Саду са овацијама дочекује 10.000 људи, представља прави рокерски спектакл.
Ако се данас за рокера сматра лик који је шмекер, који живи по својим правилима у свету сопствених вредности, који има шарма и стила, који посматра свет неустрашиво и отвореног ума, који је креативан, занимљив и духовит у друштву, онда Светозар Милетић свакако одговара том опису.
Све у свему, био је велики рокер у времену у којем је живео, радио и стварао. Било би добро да и ми рокери, у овом нашем времену, само мало више будемо Светозар Милетић.
Ко је био Светозар Милетић
Рођен је 22. септембра 1826. у шајкашком Мошорину. Био је човек изузетног карактера, „орао над орловима“, цео живот посвећен свом народу. Одгајан у класицистичком духу, био је велики реторичар и прихваћени лидер који је деценијама давао правац српској народној политици. Његов допринос националном освешћивању Срба у Хабзбуршкој монархији немерљив је, а главни идеал му је био народно ослобађање од Беча и Пеште.
Ако се данас за рокера сматра лик који је шмекер, који живи по својим правилима у свету сопствених вредности, који има шарма и стила, који посматра свет неустрашиво и отвореног ума, који је креативан, занимљив и духовит у друштву, онда Светозар Милетић свакако одговара том опису
Гимназију завршава 1846. у Пожуну (Братислава), а потом уписује права у Пешти, граду који је у то време био изузетно важно средиште српске културе. Наиме, у тадашњој Пешти већ су постојали Матица Српска и Текелијанум, а излазили су и часописи попут Летописа, Сербских народних новина, Сербског народног листа…
Са само 22 године предводи Новосадску скупштину 1848. и говори против расрбљавања нашег народа. Учествује и на Мајској скупштини на којој је свечано проглашена Српска Војводина и тамо подржава патријарха Рајачића и војводу Стевана Шупљикца.
Као доктор права, адвокат, новинар, народни посланик и уредник листа Застава, основао је Српску народну слободоумну странку, главно упориште српске грађанске културе у целој другој половини 19. века. Из ове странке касније су настајале све будуће партије са северних српских простора. Популарна девиза листа (и целе Милетићеве партије) била је: „Ми смо Срби, али смо и грађани!“
Најмлађи је градоначелник у читавој историји Новог Сада. А током свог мандата српски је прогласио званичним језиком и успео да укине немачку реалку.
Због борбе за српска народна права два пута је затваран у злогласном затвору Вац. Ту је страдало његово већ урушено здравље…
Након година проведених у санаторијуму, преминуо је у Вршцу 1901. године.
Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду, да би 1939. добио и свој монументални споменик у центру града, упечатљиви рад Ивана Мештровића. Склоњен за време рата да не би био срушен од окупатора, враћен је 1944. на место на коме се и данас налази.
Милетић је био несумњиви лидер и прави визионар, чије су идеје и данас национални, културни и морални оријентир за све будуће генерације Новосађана (и, посебно, Срба).
