Прича о пореклу тема је која је прошле недеље окупирала медије. Колико је порекло релативно можда најбоље објашњава начелник Управе за аналитику Безбедносно-информативне агенције Реља Жељски када као историчар говори да корени Службе воде порекло од Аврама Петронијевића и Илије Гарашанина и да је наша Служба старија него што су бројне државе на свету. Природа посла је таква да ретко даје интервјуе, па верујем да ће читаоцима бити драгоцено да читају о начину на који аналитика функционише, као и о актуелним изазовима, али и о томе да ли је само код нас распрострањена та жеља да се буде шеф полиције или је радозналост универзални део људске природе.
Патриотизам је увек тема којом се на различите начине бавимо, овога пута и кроз колумне Зорана Ћирјаковића и Чедомира Антића који пише о генералу Младићу.
Инсајдерске информације о Венецијанској комисији даје нам њен члан од 2021. године и председник Уставног суда Владан Петров, а о промени изборних закона и њиховој усклађености са препорукама ОДИХР-а прича министарка Снежана Пауновић.
Међународни монетарни фонд нам је главна економска тема. О значају боравка делегације ММФ-а у Београду као потврди исправне фискалне и монетарне политике говори Бојан Станић, док о самој институцији пише Бојан Димитријевић.
Ситуацију у свету из недеље у недељу анализира Вања Глишин, овога пута у тексту „Док Запад ратује, Исток чека“ објашњава кроз призму рата на Блиском истоку односе Америке, Русије и Кине. О свету у транзицији и о томе да сви знају да стари поредак више не постоји пише Гордана Чомић.
Вишња на шлагу нам је колумна Драгољуба Којчића која од прошлог броја краси последњу страну, ове недеље наслов је „Фрулаш са Студентског трга“.
А на другом тргу, Тргу Николе Пашића, у Историјски музеј стиже „Стражар који се одмара“, слика чувеног Паје Јовановића, још једна у низу врхунских откупа дела српске уметности у иностранству које је реализовало Министарство културе.
О страдању Народне библиотеке Србије и њеном вечитом дизању из пепела разговарали смо са директорком ове институције Јасмином Нинков и запитали се, избегавајући теорије завере, коме је сметао српски књижни фонд од преко пет стотина хиљада свезака и 1.424 ћирилска рукописа.
О историји, баштини и идентитету пише Даница Поповић у тексту о Светом Сави и реликвијарном програму првих Немањића, говорећи о његовој добро осмишљеној државотворности.
И можда је требало на почетку, када сам говорила о пореклу, да наведем фељтон нашег Александра Растовића који овога пута пише о првом српском министру спољних послова Димитрију Давидовићу.
Још једном сам потврдила своје уверење да новине, са колико год пажње их правили имају и свој независни живот, и да нам је стотину страна мало да у њих стане све што бисмо желели.
