Двадесети број је за нас који смо у подухват издавања недељника ушли у време када се људи информишу преко дигиталних платформи и друштвених мрежа тренутак да кажемо да нисмо погрешили.
Иако политички дијалог један део политичког спектра упорно одбија, наше искуство показује да у друштву и даље ипак постоје људи који желе да разговарају иако не мисле исто.
Сусретали смо се и ми на овом нашем трновитом путу и са онима који су одбијали да говоре, а и са онима који су нас етикетирали и вређали, а да нису прочитали ниједно слово нашег магазина.
Ипак, нисмо изгубили оптимизам с почетка, као ни убеђење с којим смо кренули – да у нашем друштву постоји велики број оних који разумеју да је дијалог једини пут. Наш колумниста Влада Вулетић на првом округлом столу „У потрази за дијалогом“, који смо прошле недеље организовали, рекао је нешто веома важно – ако интелектуалци себи одузму речи, које су њихово једино убојито оружје, престаће да постоје.
А да је реч интелектуалаца важна, говори то што је велики број људи Компас за само неколико месеци препознао као новине које окупљају и артикулишу вредности које су политички недељници неговали пре свега у 20. веку.
Поносни смо на чињеницу да смо разбили предрасуду о томе да су интелектуалци само на једној страни; показали смо да велики број изузетно образованих људи ипак сматра да је Србија изнад политике, односно да су национални и државни интереси увек на првом месту.
У време када нашу културну баштину и православно наслеђе на Косову и Метохији и у бившим југословенским републикама покушавају да присвоје као несрпску, а у томе имају, нажалост, и подршку другосрбијанаца, ми смо серијом текстова које су потписали најкомпетентнији стручњаци доказали да је управо та баштина нераскидиви део нашег националног, државног и културног идентитета.
Да нисмо остали у прошлом веку доказали смо серијом текстова о вештачкој интелигенцији, а у овом броју о томе у којој мери у овој, али и у сфери телекомуникација држимо корак са светом говори Влада Лучић, који је симболички дошао баш из Вашингтона, у којем је био када је започет стратешки дијалог између Србије и Америке.
Овај дијалог показује снагу и спремност да и поред болних искустава која смо са овом земљом имали у не тако давној прошлости отворимо нову страницу. Рекла бих, не случајно баш са овом влашћу и у овом геополитичком тренутку. То су пре нас имале снаге да учине политичке елите великих сила као што су, на пример, Немачка и Јапан.
Јасно је да смо у изборној кампањи. Оно што збуњује је што опозиција, као и много пута у прошлости, не разуме суштину српског бирачког тела – с једне стране не схватајући да то што тражи помоћ из иностранства овде никада није било популарно, а с друге стране не разуме да је управо ова власт успела да успостави и одржи пријатељске односе с најмоћнијим државама и Запада и Истока, увек водећи рачуна о српским интересима.
