Кина је најважнији спољнотрговински и финансијски партнер Србије на азијском континенту што потврђује и Споразум о слободној трговини захваљујући којем је укупна размена са Кином увећана за 25,5 одсто у 2025, а додатни импулс унапређењу сарадње пружиће и најављени пројекти попут изградње фабрике робота и чипова на територији Србије.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у четвртак да очекује да ће његова предстојећа посета Кини бити изузетна и навео да ће потписати две заједничке изјаве са председником Кине Си Ђинпингом и најмање још 33 споразума, као и да је договорено милијарда евра у инвестицијама.

Вучић је почетком фебруара присуствовао у Кинеском културном центру презентацији хуманоидних робота кинеске компаније АГИБОТ Инноватион и Минтх групе, када је најављено да би Србија могла да постане један од европских центара за производњу робота, а у плану је и изградња фабрике чипова.

Вучић је тада изјавио да би Србија већ ове године могла да почне производњу хуманоидних робота, док су представници АГИБОТ-а навели да планирају серијску производњу од 1.000 до 2.000 робота годишње у Србији

Споразум о слободној трговини између две земље допринео је да у протеклој години извоз у Кину порасте за 9,6 одсто, а увоз из те земље за 30,9 процената.

Споразум је ступио на снагу 1. јула 2024. године и предвиђа постепено укидање или смањење царина на око 20.000 производа које две земље међусобно извозе и увозе.

Овај споразум је за око 60 одсто артикала одмах омогућио бесцарински извоз на кинеско тржиште од 1,4 милијарде становника.

По основу тог Споразума, крајем априла уговорен је и додатни пласман од 60.000 литара српског вина, које ће се наћи у малопродајној мрежи кинеске државне компаније „Схандонг Хи-Спеед Гроуп“.

Званичници оцењују да споразум отвара простор за раст извоза, нове инвестиције и проширење производних капацитета у Србији.

Две државе раде и на успостављању авио-карго линија из кинеских провинција ка Нишу што би Србију позиционирало као важан логистички центар у ланцу снабдевања између Истока и Запада.

Илустрација трговинске размене Србије и Кине

Кинеска компанија специјализоване за урбану ваздушну мобилност „ЕХанг Холдингс“ најавила је у априлу могућу сарадњу са Србијом у оквиру прирема за предстојећи Експо у Београду, на којем би могла да промовише различите врсте електричних летелица – од оних које пружају услуге ваздушног таксија до летелица које гасе пожаре и обављају ваздушни превоз.

Менаџмент те компаније планира да у току ове године посети Србију.
Од 2012. до 2025. године укупна робна размена Србије и Кине повећана је 6,7 пута, док је извоз Србије у Кину порастао чак 333 пута, са 6,3 милиона долара на 2,1 милијарду долара.

Спољнотрговинска размена између Србије и Кине износила је 9,36 милијарди долара у 2025. години.

Вредност извоза износила је 2,1 милијарду долара, што представља 5,6 одсто укупног извоза Србије у 2025.

Србија је у истој години увезла кинеску робу у вредности од 7,2 милијарде долара што је 15,3 одсто њеног укупног увоза протекле 2025. године.

Најзаступљенији производи у извозу Србије у Кину у 2025. биле су руде бакра и концетрати, катоде и секције катода од рафинисаног бакра, као и дрво букве.
Србија је у 2025. највише увозила паметне телефоне и портабл машине за аутоматску обраду података из Кине.

Највећи потенцијали за извоз на кинеско тржиште се виде у извозу прехрамбених производа и састојака, као и сировина потребних за прехрамбену индустрију. Потенцијали за сарадњу постоје и у области инфраструктуре, енергетике, високих технологија и ИТ сектору, као и у улагању у производне капацитете ради пласмана на трећа тржишта.

Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар-март 2026. године укупна спољнотрговинска размена у роби са Кином износила је 2,54 милијарди долара. Укупан извоз у роби у Кину у том периоду износио је 681,8 милиона долара, док је увезено 1,86 милијарди долара робе.

Последњих година улажу се огромни напори са обе стране да се економска сарадња између двеју земље подигне на виши ниво, кроз реализацију заједничких пројеката и привлачење кинеског капитала у Србију.

Од 2012. број кинеских фабрика у Србији порастао је на 37, при чему је уз инвестиције од 7,7 милијарди евра запослено око 40.000 радника. Током последње три године број запослених у кинеским фирмама повећан је за 45 одсто.

Кинеске компаније Србија Зиђин Мајнинг, Србија Зиђин копер и ХБИС су три највећа извозника из Србије.

ХБИС је преузео Железару Смедерево 2016. године, док је Зиђин 2018. постао већински власник РТБ Бора, односно данашње компаније Сербиа Зијин Цоппер, која управља рудницима у Бору и Мајданпеку.

Компанија ХБИС преузела је смедеревску железару 2016. године за 46 милиона евра, уз обавезу додатних улагања већих од 100 милиона евра.

Након преузимања, ХБИС је реализовао и више нових инвестиција, међу којима је и изградња нове линије Агломерације вредне 80 милиона долара
Кинески Зиђин постао је 2018. године већински власник РТБ Бора са 63 одсто удела, након што је уплатио 350 милиона долара за докапитализацију компаније. Зиђин се обавезао и на инвестициони план вредан 1,26 милијарди долара у наредних шест година, као и додатних 200 милиона долара за решавање историјских дугова РТБ Бора.

У 2024. вредност извоза Зиђин Мајнинга била је око 2,4 милијарде евра, Зиђин Копера око 1,26 милијарди евра, а ХБИС Групе око 520 милиона евра.

Међу највећим кинеским инвеститорима у Србији су и Минт група која производи аутомобилске компоненте у Лозници и Шапцу, као и компанија Линглонг која производи гуме у Зрењанину са инвестицијом вредном око милијарду долара.

Потпредседник Линглонг Групе Сун Сонгтао најавио је крајем априла нову инвестицију вредну око 645 милиона долара, у оквиру друге фазе развоја фабрике у Зрењанину.

Кинеска државна корпорација Шандонг представља једног од кључних инфраструктурних партнера Владе Србије. Компанија је присутна на домаћем тржишту још од 2011. године.

Најважнији кинески инфраструктурни пројекти у Србији обухватају изградњу брзих пруга, аутопутева, мостова, енергетских објеката и еколошке инфраструктуре.

Кинеске компаније ЦЦЦЦ и ЦРИЦ градиле су две деонице брзе пруге у Србији: од Београда до Старе Пазове и од Новог Сада до Суботице.

Међу главним инфраструктурним пројектима су изградња кључних деоница на аутопуту „Милош Велики“, Пупинов мост, обилазница око Београда, изградња новог блока Б3 и модернизација постојећих капацитета у термоелектрани Костолац.

Кинеске компаније ангажоване су на припремним радовима и изградњи инфраструктуре за прве линије метроа, као и за изградњу комплекса у Сурчину за потребе предстојеће светске изложбе и Националног стадиона.

Приметна је и све интензивнија финансијско-банкарска сарадња, уз присуство Банк оф Цхина у Србији, раст трансакција у кинеским јуанима и све већу повезаност финансијских институција две земље.

Србију је током 2025. године посетило више од 184.000 кинеских држављана, пре свега захваљујући успостављању директних летова између Београда и Пекинга, Гуанџоуа и Шангаја.

Приметна је и све већа финансијско-банкарска сарадња уз присуство Банк оф Цхина на домаћем тржишту и раст трансакција у кинеској валути – јуанима.
Годишњи прилив страних диркетних инвестиција из Кине повећан је 1.300 пута – са 1,3 милиона евра у 2012. години на 1.690,9 милиона евра у 2024.години.

Односи две земље званично су подигнути на највиши ниво успостављањем стратешког партнерства.

Србија има значајну улогу у иницијативи „Један појас један пут“, као и механизму сарадње „Кина-земље Централне и Источне Европе“.

Стратешко партнерство је успостављено августа 2009. године, продубљено је у септембру 2013. године, а јуна 2016. године, током прве посете кинеског председника Београду, потписана је Заједничка изјава о успостављању свеобухватног стратешког партнерства.

Током друге посете кинеског председника Си Ђинпинга Београду у мају 2024. године, потписана је Заједничка изјава о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери.

Међу кључним политичким и стратешким документима су и Заједничка изјава о успостављању свеобухватног стратешког партнерства између две земље потписана 18. јуна 2016. године, као и Заједничка изјава о продубљивању стратешког партнерства, потписана 26. августа 2013. године.

Од 2016. године, када је успостављено свеобухватно стратешко партнерство, прилив кинеских инвестиција у Србији достигао је вредност од 7,76 милијарди евра.

Према подацима Агенције за привредне регистре, на територији Србије регистровано је 2.003 активних привредних субјеката чији су већински власници држављани Кине, односно правна лица регистрована у тој азијској земљи.
Кина је друга највећа светска економија, највећи извозник и власник највећих девизних резерви у свету.

Ова азијска земља је у 2023. забележила раст од 5,2 одсто, док је 2024. и 2025. године раст износио пет одсто.

Кинески економски развој се првенствено поклопио са развојем конкурентног и ка споља оријентисаном производном сектору.

Сектор услуга у Кини доживео је брзу експанзију током последње деценије и данас представља највећег доприносиоца кинеском БДП-у, са уделом од око 54,6 одсто, чиме је превазишао индустријски сектор.

Због саме величине Кине, њено потрошачко тржиште је сложено и разнолико.

Понашање потрошача се мења, а купци су све више фокусирани на здраву исхрану, већи унос протеина, све је више власника кућних љубимаца, а и пекарски сектор бележи значајан раст.