Репаратор филмске траке Архива Југословенске кинотеке Радојко Ракетић изјавио је данас да је у процесу дигиталне рестаурације домаћих филмских класика најважније очувати аутентичност оригиналног филмског записа и сачувати изглед филма из времена када је снимљен.
Ракетић је за Танјуг објаснио да рестаурација почиње техничком припремом и евидентирањем физичких оштећења на филмској траци, након чега следе чишћење копије, скенирање и дигитална обрада кадрова.
– Дигитална рестаурација ради се део по део, уз коришћење посебних програма и алата, како би се добио што вернији приказ оригинала, као у време када је филм снимље – рекао је Ракетић након стручног вођења кроз Архив.
Ракетић је истакао да трајање рестаурације зависи од квалитета сачуваног материјала и да процес некада може трајати и до три месеца, нарочито код филмова сниманих на полупрофесионалним и нискобуџетним форматима.
– Не можете очекивати да филм сниман седамдесетих година у ниском буџету данас има савршен негатив од ког може да се направи беспрекорна копија“, рекао је Ракетић.
Руководилац дигитализације Дубравко Бадалић оценио је да изазови рестаурације зависе од самог филма, а да су код појединих остварења проблематични тон и слика, посебно код колор филмова.
– Немамо тежњу да урадимо бољи, шаренији и лепши филм, он треба да буде интегралан, онакав какав је био – поручио је Бадалић.
Током стручног вођења кроз Архив Југословенске кинотеке, Ракетић је новинарима показао и депое у којима се чувају највредније филмске копије које Кинотека поседује.
– Ово је објекат на два нивоа, где се температура креће између 15 и 18 степени, што се сматра идеалним условима. Влажност ваздуха је до 50 одсто. Трудимо се да у овом делу материјал очувамо што дуже како бисмо имали са чим да радимо – рекао је Ракетић.
Додао је да Кинотека поседује и новоизграђени депо намењен чувању колор материјала, односно филмова и негатива у боји.
– Тај депо има посебан систем чувања. Простире се на четири нивоа, два изнад и два испод земље, а температура и влажност одржавају се између три и пет степени. То се показало као најбољи услов за очување филмских копија – навео је Ракетић.
Према његовим речима, Југословенска кинотека чува и друге предмете из историје филма, плакате, књиге снимања, постере, пројекторе, камере и фотоапарате, односно „све што један филм носи са собом“.
Током обиласка представљено је и одељење у којем се прегледају и контролишу филмске копије пре рестаурације и архивирања, а приказани су и материјали „пре и после“ рестаурације.
Вођење кроз Архив реализовано је у оквиру пројекта А1 Кинотека, у оквиру којег ће 17. јуна бити приказан нови, 44. рестауирани филм, „О покојнику све најлепше“.
