Сретеновић: Студентски покрет у Француској не може да угрози функционисање државе

Научни саветник Института за савремену историју Станислав Сретеновић изјавио је данас да студентски покрет у Француској не представља толико велику групацију да би могао да угрози функционисање француског друштва или државе, и оценио да ће влада у Паризу пронаћи начин да смири тензије како би се у предизборну кампању за председничке изборе ушло у мирнијој атмосфери.

Сретеновић је за Танјуг, поводом најава студентских организација о одржавању такозваног „црног дана“ на универзитетима у тој земљи, рекао да студентски покрет у Француској не може да угрози функционисање институција, имајући у виду да је блокирано само један одсто школа.

Додао је да не треба очекивати радикално нове ситуације, као ни лако и брзо смиривање ситуације, већ да треба пратити како ће функционисати део оних који су незадовољни политичким партијама.

Сретеновић је рекао да француска влада покушава да реши немире и демонстрације на два начина. Један је комуникација са умереним незадовољницима, који не уносе агресију на улице француских градова, а други покушај да се током демонстрација уклоне екстремни елементи, јер се у безбедносном смислу показало да у групе мирних демонстраната улазе маскирани људи који подижу тензију.

– Мислим да се ради на два колосека, један је безбедносни, да се ти екстремни елементи некако ставе по страни, а други је комуникација са незадовољницима који су у стању да политички формулишу своје захтеве – додао је он.

ФОТО: AP Photo/Teresa Suarez

Сретеновић је напоменуо да, иако студентски покрет у Француској није довољно јак да би могао да угрози функционисање друштва или државе, проблем настаје уколико екстремна левица стане у одбрану екстремних ставова појединих незадовољних групација француског друштва и покуша да том подршком освоји сопствене политичке поене уочи председничких избора.

На питање зашто је студентски бунт постао окидач за много шире незадовољство и протесте, Сретеновић је објаснио да је до тога дошло зато што у француском друштву постоји одређено незадовољство, посебно међу младима који имају утисак да ће живети горе него што су живели њихови родитељи.

Како је навео, то незадовољство вероватно потиче из породице, јер су родитељи на тај начин говорили својој деци, која своје незадовољство понекад исказују блокадом школа или изласком на улице.

ФОТО: Pierre Laborde/Shutterstock

– Ако и прихватимо да ти захтеви могу да буду легитимни, проблем је што постоје екстремне групе које подижу тензију и страх, па се релативно мирни протести претварају у оно што смо видели 17. октобра широм Француске. И даље се ту ради о мањини и верујем да ће француска влада пронаћи начин да смири тензије како би се у предизборну кампању за председничке изборе ушло у мирнијој атмосфери – изјавио је он.

Сретеновић је истакао да се, иако се из недеље у недељу смањују интензитет насиља и број незадовољника који излазе на улице, основни проблем незадовољства дела једне генерације француског друштва и страха да ће живети горе од својих родитеља и даље задржава, због чега је неопходно да га француска влада реши.

Према његовим речима, понекад се примећује да ученици и студенти у преговорима са владом не прихватају комуникацију, већ понуђена владина решења користе за даље уцењивање и подизање тензија у француском друштву, што им не иде у прилог јер ће француски бирачи знати да препознају такву врсту манипулације.

– Мислим да ће такав покрет на изборима, ако буде политички формулисан, бити кажњен и санкционисан од стране бирача, јер ће грађани, односно бирачи, препознати манипулације и уцене – изјавио је Сретеновић.