,

Сретеновић: Макронов сусрет са средњошколцима на мети критика, решење и даље изостаје

ФОТО: Yoan Valat /Pool via REUTERS

Историчар Станислав Сретеновић изјавио је данас да је најављени састанак француског председника Емануела Макрона са средњошколцима и представницима средњошколских организација већ наишао на критике јавности и појединих политичара, који сматрају да разговор неће донети решења за побољшање услова школовања и студирања.

Говорећи о најави да ће Макрон данас у 15 часова у Јелисејској палати примити средњошколце како би саслушао њихове захтеве, Сретеновић је рекао да су влада и председник Француске почели да делују на два колосека – појачавањем безбедносних мера како се не би поновило насиље од 17. октобра и отварањем канала за преговоре са групама које не прибегавају насиљу, желе дијалог и мирно протестују.

„Поједине политичке групе сматрају да од данас најављеног разговора Макрона и ђака нема ништа, да је то само шарена лажа и да се не виде конкретне мере за побољшање услова студирања и школовања. Са становишта владе, очекује се да ће се ипак наћи неки модалитет који ће довести до смањивања тензија у друштву“, навео је он за телевизију К1.

На питање по чему се тренутни протести у Француској разликују од претходних, Сретеновић је рекао да, иако поједини делови француског друштва незадовољство исказују демонстрацијама и револуцијама, Французи пре свега покушавају да проблеме решавају кроз правни и демократски систем.

Према његовим речима, сада се појавио општи проблем јер се правне мере разликују од захтева дела становништва, нарочито оних који произлазе из страха и незадовољства будућношћу и тренутном економском ситуацијом.

„Када дође до те разлике између правног система и политичких захтева, онда се добијају овако напете ситуације, које се решавају на различитим нивоима. Чини ми се да ће у овом тренутку француска влада врло оштро реаговати када је реч о ограничавању насиља и покушати да спречи нове инциденте, а са друге стране отвориће канале комуникације са групама становништва које су незадовољне и успевају да формулишу своје захтеве“, објаснио је он.

ФОТО: AP Photo/Teresa Suarez

Сретеновић је напоменуо да је формулација од прошле суботе, када је речено да су сви против скупоће живота, потпуно нејасна и сувише широка, јер је логично да сви желе ниже трошкове живота и боље услове за живот. Како је истакао, основно питање је на који начин се то може остварити.

Додао је да многи не умеју да објасне на који начин желе да поправе тренутну ситуацију која изазива незадовољство појединих делова становништва.

На питање да ли је погрешно говорити о „мигрантској кризи“ када су многи млади људи на улицама рођени у Француској и имају француско држављанство, Сретеновић је оценио да није реч само о проблему мигрантске кризе у Француској и Европи већ и о безбедносном проблему.

Он је истакао да је основни проблем то што би трговци чија је имовина уништена могли да стекну утисак да држава не може да их заштити, због чега би могли да преузму заштиту своје имовине у сопствене руке.

Додао је да је ситуација додатно заоштрена изјавама појединих званичника који су позвали трговце да ангажују приватно обезбеђење. То је изазвало бројне критике јер, како је навео, подстиче утисак да Француска можда нема довољно капацитета да заштити приватну имовину.

ФОТО: AP Photo/Jeremias Gonzalez

„Други проблем је политички, зато што поједине политичке партије, првенствено екстремно левичарске, желе да на шест месеци од председничких избора извуку политичке поене из овакве ситуације, што изазива реакцију крајње деснице. Због тога се додатно усложњава ионако компликована безбедносна ситуација. Поред тога, треба узети у обзир још један политички контекст, а то је француски буџет и његова припрема, која већ месецима изазива политичке сукобе и блокаде у парламенту“, објаснио је историчар.

Сретеновић је рекао да постоји и трећи, културолошки и генерацијски проблем, јер се садашња генерација младих плаши да ће живети лошије него њихови родитељи. Закључио је да је основно питање како уверити незадовољне младе људе да ће њихова будућност бити барем подједнако добра и перспективна као живот њихових родитеља.