Пријатељи у трговинском сукобу

Нове економске мере Беле куће усмерене ка северном суседу у виду трговинских царина од 50 одсто бацају сенку на вековно савезништво и директно угрожавају опстанак привредне размене

Преговарачи у Вашингтону су до последњег тренутка делили оптимизам и веровали да је договор на видику, али је у суботу ујутру сванула нова економска реалност. Сједињене Америчке Државе увеле су казнене царине од чак 50 одсто на канадску робу. Тако уместо мирне интеграције, Северна Америка клизи у отворени трговински сукоб који прети да затресе темеље уговора USMCA направљеног између САД, Мексика и Канаде, те уништи деценијама грађене ланце снабдевања.

Администрација америчког председника Доналда Трампа одлучила је да повуче потез који се ретко виђа у модерној економској историји, а то је активирање заборављеног члана 338 Закона о царинама из 1930. године, насталог у јеку Велике депресије. Овај механизам омогућава Белој кући да уведе драстичне таксе до 50 одсто земљама за које процени да дискриминишу америчке интересе.

Ударац је усмерен на око пет одсто укупног канадског извоза у САД, обухватајући широку лепезу производа – од хокејашке опреме, преко млечних производа, вина и цемента, па све до индустријске робе и медицинских средстава.

Сличне глобалне економске заокрете Бела кућа повремено комбинује са релаксацијама трговинских баријера у другим деловима света, као што је недавна одлука Вашингтона да потпуно укине царине Србији, чиме су намети са 35 одсто сведени на нулу након једногодишњег периода важења. Ипак, у случају америчког северног суседа, правила су промењена преко ноћи, а Вашингтон је послао недвосмислену поруку да је стрпљење за Канаду истекло.

Тензије су се, подсетимо, скупљале месецима. Од ранијих спорова у вези са субвенцијама, преко варница изазваних еколошким проблемима и шумским пожарима, па све до дубоких неслагања у секторима аутомобилске индустрије, челика, алуминијума и дистрибуције алкохола. Трамп је у свом стилу оптужио Канаду да „жели све привилегије савезне државе, а да то не буде“, истичући да амерички радници и произвођачи више неће плаћати цену наводне неравноправности у прекограничној трговини.

КАНАДСКИ КОНТРАНАПАД

Да су дипломатски канали доживели крах постало је јасно оног тренутка када се канадска државна делегација, предвођена министрима који су данима покушавали да пронађу компромис и убеде Белу кућу да одустане од драконских намета, суочила са зидом. Америчка администрација једноставно није желела никакве уступке, већ безусловну капитулацију у прекограничној трговинској политици.

Реакција Отаве била је муњевита, а премијер Марк Карни заузео је став који не оставља простор за двосмисленост, поручивши да Канада неће седети скрштених руку док јој се привреда руши под притиском једностраних уцена.

„Канада не тражи сукоб, али никада неће устукнути пред мерама које директно угрожавају наше раднике, наше фабрике и нашу економску независност. Ако Вашингтон жели трговински рат, ми смо спремни да одговоримо истом мером – долар за долар, без оклевања“, поручио је Карни у оштром обраћању јавности.

Док је Вашингтон све трговинске баријере према Србији недавно свео на нулу, на северној граници се посеже за законским решењима старим скоро век

Његов политички интегритет се на овај начин нашао на највећем испиту од доласка на власт, јер свако показивање слабости пред јужним комшијама могло би да изазове политички земљотрес унутар Канаде. Зато су пажљиво циљани амерички производи који долазе из савезних држава кључних за Вашингтон, настојећи да изврши максималан притисак на тамошње лобије и индустријске гиганте.

ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА

Док политичари у Вашингтону и Отави размењују оштре поруке, економска реалност на терену прети да постане далеко суморнија. Северноамерички континент деценијама је функционисао као јединствен индустријски екосистем у којем делови за аутомобиле, челик, алуминијум и енергенти прелазе границу више пута током процеса производње пре него што финални производ угледа светлост дана. Трамповим увођењем царина од 50 одсто на канадску робу, овај деликатни механизам је грубо пресечен.

У поређењу са свим другим, аутомобилска индустрија се нашла на првој линији удара. Произвођачи аутомобила у Мичигену, Онтарију и Охају упозоравају да ће намети драматично повећати трошкове производње, што ће се неизбежно одразити на крајње цене возила и изазвати талас поскупљења на целом северноамеричком тржишту. Слична судбина прети и енергетском сектору, с обзиром на то да САД у великој мери зависе од канадских енергената.

Овај драстичан потез Беле куће довео је у питање и сам опстанак трилатералног споразума USMCA, који је својевремено замишљен као темељ стабилне трговинске сарадње. Стручњаци зато упозоравају да једнострано увођење царина на основу законских решења из прошлог века озбиљно подрива поверење у међународне уговоре. Ако се трговински рат настави без назнака за компромис, Северна Америка би могла да се врати у протекционистичку еру која никоме не доноси победнике, већ само вишу инфлацију, губитак радних места и дугорочну нестабилност на глобалном тржишту.

ЦЕНА ПРОТЕКЦИОНИЗМА

Кад се подвуче црта, јасно је да у оваквој врсти трговинског рата нема победника већ само дугорочних губитника на обе стране. Док политички актери пооштравају реторику стицања јефтиних политичких поена пред сопственим бирачима, цех ће на крају платити грађани кроз вишу инфлацију, скупље аутомобиле, енергенте и свакодневну потрошњу.

Северна Америка се, дакле, нашла на историјској раскрсници. Деценије економске интеграције и поверења бачене су на коцку због повратка сировом протекционизму и игнорисања правила која су гарантовала стабилност. Да ли ће лидери две земље успети да се врате за преговарачки сто пре него што штета постане непоправљива или сведочимо трајном цепању једног од најважнијих привредних савезништава на свету, питање је на које ће одговори вероватно стићи брже него што то предвиђају економски аналитичари.