Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске, преминуо је у 84. години.
Упркос захтевима породице да му, након више можданих удара, буде омогућено лечење у Србији, тај захтев је одбијен, па је Младић преминуо у притворској јединици у Хагу.
Српски генерал је имао озбиљна кардиоваскуларна обољења, повишен крвни притисак, неуролошка оштећења, као и проблеме са бубрезима.
ФОТО: MARTIN MEISSNER/AFP/ProfimediaВише пута је због тога био хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захтевима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози, а последњи мождани удар доживео је 10. априла.
Иако је дуго био у тешкој здравственој ситуацији Механизам за кривичне судове у Хагу се оглушио на захтеве да из хуманих разлога буде пуштен на лечење у Србију.
Ту одлуку је недавно за Српски недељник Компас коментарисао син генерала Ратка Младића, Дарко Младић истакавши да је пуштње његовог оца да се лечи у Србији хуманитарно питање и да би генерал требало да има иста права као и други осуђеници пред хашким механизмом.
ФОТО: Peter Dejong/AFP/ProfimediaГЕНЕРАЛ
Ратко Младић ће остати упамћен као командант Главног штаба Војске Републике Српске од 1992. год 1995. године, који је за време рата у Хрватској и Босни и Херцеговини командовао низом кључних војних операција.
Носилац је Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена Народне армије са сребрном звездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима и Ордена братства и јединства са сребрним венцем
Хашко тужилаштво га је 1995. године оптужило за ратне злочине у БиХ, а ухапшен је у мају 2011. године у Лазареву код Зрењанина након чега је изручен Хашком трибуналу где је провео последњих 15 година живота.
ФОТО: TOUSSAINT KLUITERS/AFP/ProfimediaБИОГРАФИЈА
Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик.
Завршио је Војно-индустријску школу у Земуну, Командно-штабну академију као први у класи.
Официрску каријеру је започео 1965. године у Скопљу. Почетком 1991. године постао је помоћник команданта Приштинског корпуса, а крајем јуна исте године одлази у Книн. Годину дана касније по наређењу начелника Генералштаба ЈНА Благоја Аџића са дужности у Книну одлази у Сарајево, где преузима дужност од генерала Милутина Кукањца и постаје командант 2. војне области ЈНА са седиштем у Сарајеву. Тада је ванредно унапређен у чин генерала-потпуковника.
Одлуком Народне скупштине Републике Српске, а на предлог председника Радована Караџића постављен је за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996.
Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994. године.
Пензионисан је 28. фебруара 2001. године указом тадашњег председника СР Југославије Војислава Коштунице.

