Посланици Скупштине Србије наставили су после подне обједињену расправу о 32 тачке дневног реда при чему су највише пажње посветили изменама сета правосудних закона, за које су подршку најавили посланици СВМ, ПУПС-а, „Ми глас из народа“, а из СДА Санџака критиковали тврдећи да не иду у правцу потребних реформи у правосуђу.
Посланица „Ми – глас из народа“ Ана Крстић рекла је да ће њена посланичка група подржати предложене измене закона које се тичу правосуђа, зато што су, како је рекла, несумњиво боље од решења која су усвојена у јануару и зато што су, према њиховом мишљењу, ближе ономе што је потребно српском правосуђу.
– Ове измене у великој мери отклањају недостатке, недоследности и поједина правно нелогична решења из јануарских закона, а истовремено враћају смисао улози Високог савета тужилаштва на начин који је технички уређенији, правно доследнији и више у складу са духом уставних амандмана из 2022. године – оценила је Крстић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Борис Бајић, посланик Савеза војвођанских Мађара, казао је да ће та посланичка група подржати све тачке које су на дневном реду ванредног заседања.
– Када говоримо о правосуђу, не говоримо само о законима, институцијама и процедурама, говоримо о поверењу грађана у државу. Управо зато свака реформа у овој области мора бити вођена одговорно, промишљено и са свешћу о последицама које производи – казао је Бајић.
Како је рекао, након усвајања закона у јануару ове године, то што је Србија затражила мишљење Венецијанске комисије представља одговоран потез у датим околностима.
– Нису оспорени основни циљеви закона, није доведен у питање правац реформе. Уместо тога, дате су препоруке које имају за циљ њихово даље унапређење и додатно јачање институционалних гаранција у оквиру правосудног система. Не говоримо о одбацивању једног концепта, говоримо о његовом унапређењу – казао је Бајић.
Посланик из посланичке групе ПУПС – Солидарност и правда Ристо Костов казао је да ће и та посланичка група подржати у дану за гласање све предложене тачке дневног реда.
Како је додао, предложена законска решења у области правосуђа, али и о давању гаранција Републике Србије у пројектима, потврђују економско јачање и свестрано напредовање Србије, а то значи и бољи живот за грађане.
За сет правосудних закона, Костов је подсетио да су њих гласали и у јануару и додаје да је сада пред посланицима унапређена верзија тих закона.
Посланик СДА Ахмедин Шкријељ рекао је да је добро што су изменама сета правосудних закона признате начињене грешке, али да није добро што се како тврди, не иде у правцу потребних реформи у правосуђу, а у циљу исправљања уочених недостатака.
Шкријељ је рекао да су судови и тужилаштво у Србији одавно отуђени од грађана и да су се „одметнули од правде“ тврдећи да су изгубили основну сврху и функцију да обезбеде правну сигурност и једнакост пред законом за све грађане.
ФОТО: TANJUG/ NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE/ PEĐA VUČKOVIĆОн је тврдио и да у предложеним законима не види намеру да се Бошњацима и другим мање бројним народима омогући адекватна заступљеност у судовима и тужилаштвима, као и да је СДА Санџака више пута истакла потребу успостављања нове мреже судова и јавних тужилаштава у Тутину, Сјеници и Новом Пазару, Прешеву и Бујановцу.
Министар правде Ненад Вујић рекао је да, што се тиче било каквих избора на места судија и тужилаца, Уставом гарантовано да то раде независна тела.
Србија је једна од ретких земаља чланица Савета Европе која има да то раде независна тела, а не Народна скупштина или влада или председник републике, као што је у неким земљама. Тако да је сам избор поверен тим телима и они су ти који су надлежни за избор, тако да се не може спочитавати ни Народној скупштини, ни влади, ни Министарству правде – нагласио је Вујић.
Додао је да Устав прописује да су Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва, тела која су надлежна за избор судија и тужилаца.
– Тако да законом не можете наметати или давати им обавезу да нешто бирају. Та два тела поштују законске одредбе које кажу да ће приликом избора водити рачуна, што је максимум, што су и сва међународна тела која говоре о заштити људских права констатовала. Тако да немамо ни у једном међународном документу о поштовању људских права да је указано на дискриминаторско поступања – нагласио је Вујић.
Вујић је поновио такође да Венецијанска комисија ни у првом мишљењу, ни у мишљењу које је изашло јуче, није констатовала да је начињена штета јануарским изменама сета правосудних закона, већ напредак.
– Јавности ради, понављам, Венецијанска комисија и у мишљењу које је јуче изашло и у мишљењу од 24. априла наводи да су јануарским изменама начињени кораци ка реформи правосуђа и остваривању циља реформе, а то је ефикасност правосуђа и унапређење ефикасности правосуђа како би доступност правде грађанима била побољшана – истакао је Вујић на ванредној седници Скупштине Србије.
Он је подсетио да је Србија сама затражила консултативно мишљење Венецијанске комисије.
Што се тиче примедби да није било јавне расправе о изменама закона које су изгласане у јануару, Вујић је рекао да када закони потичу од министарства постоје јавне расправе, али не и када законе предлажу народни посланици.
– То је констатовала и сама Венецијанска комисија, да имамо ту разлику – истакао је Вујић.
