Популарно уверење да повећање војних издатака подстиче дугорочни економски раст нема чврсто утемељење у пракси, наводи се у најновијем извештају Међународног монетарног фонда (ММФ).
Аналитичари Фонда указују да повећање издвајања за одбрану може краткорочно да подстакне приватну потрошњу и инвестиције, као и да донесе умерен раст у средњем року, пре свега услед акумулације капитала и повећања продуктивности. Ипак, такви ефекти су ограниченог трајања.
Како се наводи, након иницијалног замаха долази до успоравања, а дугорочно се јављају значајни макроекономски изазови. Државе се суочавају са растућим буџетским дефицитом и убрзаном инфлацијом, што постепено подрива економски раст, а у појединим случајевима доводи и до његовог заустављања.
ММФ је анализирао податке о економским кретањима у 164 земље од завршетка Другог светског рата. Према тим налазима, земље у развоју бележиле су највеће повећање војних издатака, али су позитивни ефекти трајали у просеку око две и по године. Након тога, у први план избијали су проблеми попут „прегревања“ економије, које су владе и централне банке тешко стављале под контролу.
Додатно, процене Фонда показују да је у периоду од 2020. до 2024. године око половине држава у свету повећало војне буџете, док скоро 40 одсто њих издваја више од два одсто бруто домаћег производа за одбрану. За поређење, 2018. године тај удео износио је 27 одсто.
