Пентагон спроводи анализу свог војног размештаја на Блиском истоку, што је рани показатељ да би рат са Ираном могао коренито да измени америчко присуство у региону. Информацију је потврдило осам извора, међу којима су високи званичници и особе упознате са процесом, пише Вашингтон пост.
Одлука о базама у Персијском заливу
Једно од кључних питања за Министарство одбране јесте да ли треба повући јединице из Персијског залива. Према наводима два извора упозната са анализом, тамошње велике америчке базе месецима су биле под непрестаним иранским ударима. Штета на тим објектима отворила је Пентагону јединствену прилику да преиспита своју улогу у региону. Министарство одбране већ је сигнализирало да базе можда неће обнављати у пређашњем облику.
Евалуацију води Пентагонова Канцеларија за политику, а у анализи учествују и Здружени генералштаб и Централна команда САД (CENTCOM), потврдио је један високи званичник који је, као и остали, због осетљивости теме желео да остане анониман.
„Разумно планирање“
Министар одбране Пит Хегсет још није наложио формалну ревизију америчког положаја у региону. Споменути званичник описао је анализу као „разумно планирање“ које би с временом требало да помогне администрацији да одлучи да ли ће се базе оштећене у рату уопште обнављати.
„Једноставно ћемо о неким стварима морати да одлучимо“, изјавио је он.
Централна команда САД, која управља војним операцијама на Блиском истоку, уобичајено има око 40.000 војника распоређених на готово 20 локација у луку дугом 2.400 километара, од Јордана до Омана.
Од почетка ове године војска је у регион послала додатне ратне бродове, ловачке авионе, системе противваздушне одбране и другу дефицитарну војну опрему како би заштитила своје снаге и извела више од 13.000 напада на Иран. Највеће и најважније сталне америчке базе налазе се у Персијском заливу. У Бахреину је седиште Пете флоте, док друге државе, попут Кувајта, спремају и удомљавају копнене и ваздухопловне снаге.
Последице по савезнике
Заливски савезници деценијама се ослањају на америчку војску. Евентуално смањење снага могло би те државе да остави незаштићеним пред иранским нападима. Улагање у сопствене одбрамбене капацитете или тражење нових партнера како би се надокнадио тај мањак могло би да потраје годинама.
Извори упознати са анализом Пентагона кажу да ће ово питање вероватно заоштрити расправу унутар администрације. На једној страни су заговорници војних интервенција, док други сматрају да би Пентагон требало да смањи безбедносне обавезе и усредсреди се на одбрану америчке територије или на одвраћање моћнијих супарника попут Кине.
У расправама учествује и командант CENTCOM-а, адмирал Бредли Купер. Он подржава разматрање могућег премештања америчких трупа из Персијског залива ка западу. Портпарол Централне команде одбио је да да коментар.
Стварност рата
Пре почетка рата у фебруару, CENTCOM је евакуисао многе базе јер је процењено да су превише изложене иранским пројектилима и дроновима. Неке од тих промена могле би да остану трајне и након завршетка сукоба.
„Иран мисли да смо још на старим положајима, али нисмо“, рекла је особа упозната са променама у размештају снага, одбивши да прецизира детаље како не би угрозила војнике.
У мартовском нападу на луку Шуаиба у Кувајту погинуло је шест америчких војника, а више од 200 америчких објеката оштећено је или уништено током сукоба, известио је Вашингтон пост у мају.
Током одбране свог особља, америчка војска потрошила је више од 1.000 напредних пресретача, чиме су се испразниле залихе пројектила Patriot и THAAD. „Рат је заиста разоткрио рањивост америчких снага у региону“, рекао је Мајкл Ратни, бивши дипломата који је служио као амбасадор у Саудијској Арабији.
Ратни сматра да би премештање трупа и опреме даље на запад — у Јордан, Израел или на обалу Црвеног мора у Саудијској Арабији — могло да смањи притисак. Ипак, напомиње да већа удаљеност није савршено решење јер је Иран већ показао да може да погоди удаљене циљеве. Прошлог месеца у иранском нападу на Јордан погинуло је четворо америчких војника.
Дипломатске последице и супротстављене визије
Узвратни удари Техерана на базе у Персијском заливу гурнули су регион у кризу и изазвали незадовољство кључних америчких савезника. Они сматрају да се Трампова администрација са њима није довољно консултовала пре почетка рата.
Елисон Мајнор, која је у првој Трамповој администрацији била директорка за питања Арапског полуострва у Већу за националну безбедност, каже да би заливске земље могле да задрже делове безбедносног партнерства, попут куповине оружја и размене обавештајних података, чак и ако САД смање број војника.
„Ипак, о свему томе треба водити свеобухватну расправу, а не бавити се само бројем људи на терену“, додала је она.
Пентагон јавно процењује да ће трошкови рата до краја септембра достићи око 37,5 милијарди долара, али тај износ не укључује новац потребан за обнову база.
Џулс Херст III, финансијски контролор Министарства одбране, изјавио је у Сенату у мају да трошкови реконструкције нису наведени јер администрација још није одлучила на који начин жели да обнови уништене објекте. У априлу је институт American Enterprise проценио да би поправка циљаних америчких база коштала пет милијарди долара.
Више извора напомиње да су евентуалне трајне промене још далеко и да је за њих потребно одобрење са највишег нивоа. Председник Доналд Трамп у јуну је потписао прелиминарни мировни споразум са Техераном и објавио крај рата. Тај договор је касније пропао, а две стране отад повремено размењују ударе.
Недавни предлог аналитичког центра Defense Priorities, који се залаже за војну суздржаност, позива на затварање база које су у домету иранских ракета, попут оних у Кувајту. Предлог такође предвиђа премештање снага из Емирата, Јордана и Бахреина у сигурније објекте, као што је ваздухопловна база Принц Султан близу Ријада.
С друге стране, заговорници оштријег приступа у Вашингтону покушавају да утичу на планирање Пентагона и предлажу премештање америчких трупа у Израел. У извештају произраелске групе JINSA из марта позива се на пребацивање више војних ресурса у израелску базу Овда.
Ове зиме, уочи операције Epic Fury, Вашингтон је у ту базу послао ловце F-22 Raptor, што је био знак јачања америчко-израелских војних односа. Ипак, унутар Трампове администрације не постоји сагласност око тог предлога. Постоји забринутост да би веће америчко присуство тамо могло да створи контраобавештајне ризике, с обзиром на све већи опрез Пентагона због израелске шпијунаже.
Истовремено, канцеларија подсекретара одбране за политику Елбриџа Колбија покренула је јавну ревизију америчког војног присуства у НАТО-у. То је уследило након што је Трампова администрација најавила повлачење хиљада војника из Немачке и Пољске. Та студија би требало да буде завршена у децембру.
