Отворити архиве и открити истину о Марти Кос

Јанез Јанша тражи предају архива бивших југословенских служби, чиме се за нове власти у Србији отвара прилика да коначно омогуће расветљавање контроверзних навода о прошлости Марте Кос

Словенија ће поздравити евентуалну одлуку нових власти у Србији да убрзају преговоре о приступању ЕУ, али ће сагласност за било какав напредак бити условљена предајом докумената из архиве бивших југословенских служби који се односе на ту државу, поручио је Јанез Јанша.

– Нећемо дати сагласност за било какав напредак све док Србија не пошаље Словенији све архиве Удбе, Службе државне безбедности, Југословенске народне армије, Савезног секретаријата за унутрашње послове и осталих некадашњих служби СФРЈ, а који се односе на Словенију – написао је премијер Словеније на свом Икс налогу.

Тако је списак захтева које Србија мора да испуни на путу ка ЕУ постао дужи за још једну ставку. Међутим, за разлику од многих других, над овим захтевом не треба негодовати нити кукати. Напротив, Србија се изненада нашла у својеврсној вин-вин ситуацији, у којој једним ударцем може да дође до политичких поена у Бриселу, али и да истовремено открије истину о случају Марте Кос и наводима о њеној сарадњи са Удбом. Зато би свако оклевање нових власти у Србији да испуне Јаншин захтев представљало чист политички промашај, због чега на његовом испуњењу треба доследно инсистирати.

Комесарка

Да би испуњење захтева Јанеза Јанше потенцијално могло да има далеко шири значај од пуког штиклирања још једног услова на европском путу Србије, потврђује и сама објава словеначког премијера на Иксу у склопу које је поделио текст писца Игора Омерзе. Омерза је, реагујући на изјаву Марте Кос да су Србији „врата ЕУ отворена“, поручио да би пре тога требало отворити архиве из периода бивше Југославије.

– Са тим не би била одушевљена“, написао је словеначки писац који је иначе аутор књиге Комесарка, у којој говори о улози актуелне комесарке за проширење у некадашњој југословенској тајној полицији.

ФОТО: reuters/nicolas economou

Подсећања ради, оптужбе о наводној сарадњи Марте Кос са југословенском тајном службом појавиле су се са књигом Комесарка, у којој Омерза износи документе за које тврди да је Кос сарађивала са југословенском тајном службом. Истиче се да је сарадња остварена осамдесетих година прошлог века, али да је кооперација настављена и деведесетих када је Марта Кос прешла у Келн да ради као новинарка у седишту радија Deutsche Welle у Немачкој.

Оптужбе о наводној сарадњи Марте Кос са југословенском тајном службом појавиле су се са књигом Комесарка

Гостујући у емисији Euronews Регион, Омерза је објаснио природу ангажмана Марте Кос наводећи да је она у архивама вођена под кодним именима Тара и Бланка, правећи јасну разлику између две фазе њеног деловања, односно између фазе „извора“, у којој је само извештавала и фазе „сараднице“ која је подразумевала проактивно деловање и ширење дезинформација.

Кос је, наравно, још раније оштро негирала наводе да је икада сарађивала са Удбом, док ју је Европска комисија подржала и навела да је прошла све безбедносне провере.

Европски стандарди

Не доводећи у питање речи Марте Кос, ипак остаје нејасно зашто је европска комесарка за проширење пропустила прилику, макар за сада, да јавно подржи Јаншин захтев, нарочито ако се има у виду да би за то могла да има двоструки интерес: у складу је са европским вредностима које заступа, а истовремено би јој пружио прилику, ако је заиста у праву, да једном засвагда стави тачку на спекулације о њеној наводној сарадњи са Удбом.

Уколико већ постоје документи који, између осталог, могу да расветле наводе о њеној прошлости, зашто они не би били доступни јавности? И то не са претпоставком да ће се доказати њена кривица, већ управо супротно, зашто се не би искористила прилика да се једном заувек отклони сенка сумње над минулим радом Марте Кос? Ко би, уосталом, могао да има већи интерес за то од ње саме. Ипак, није реч о било којој особи, већ о европској комесарки за проширење, која од држава кандидата, па тако и од Србије, очекује спровођење европских стандарда. Уосталом, макар је српском народу добро познато колико су јој европске вредности важне и колико им је посвећена.

Када говоримо о архивама некадашњих тајних служби и њиховој транспарентности, не ради се само о суочавању са прошлошћу, већ и праву грађана да сазнају истину о институцијама и појединцима који су их надзирали, пратили и неретко политички прогонили, као и праву њихових породица које често деценијама касније не знају шта се заиста догодило.

Уосталом, Европски парламент је у више наврата, у резолуцијама поводом годишњих извештаја Европске комисије о напретку Србије у процесу приступања ЕУ, указивао на значај отварања архива бивше Југославије, уз посебно истицање потребе да се омогући приступ досијеима некадашње југословенске тајне службе (Удба) и Контраобавештајне службе Југословенске народне армије (Кос), као и да се ти досијеи врате одговарајућим државама уколико оне то затраже.

У том контексту захтев Јанеза Јанше уклапа се у шире европске стандарде и очекивања од земаља кандидата за чланство у ЕУ.

Марта Кос је представницима Студентске листе, који ће након изборне победе формирати нову власт, поручила да су Србији врата ЕУ отворена. Међутим, спремност будућих власти да се суоче са овим и сличним питањима биће један од најбољих показатеља њихове стварне опредељености за европски пут.