Међународни позоришни фестивал Битеф отворен је синоћ представом „Млетачки трговац“ у продукцији КПГТ-а на сцени Атељеа 212.
Битеф је отворио бугарски редитељ Васил Василев, а отварању је присуствовала и градска секретарка за културу Јелена Медаковић.
Седам земаља у главном програму
Селекцију селектора фестивала Спасоја Ж. Миловановића, под слоганом „Усуди се да сазнаш“, чине представе из седам земаља: Бугарске, Молдавије, Грузије, Турске, Туниса и Србије, као и представа из Русије која припада Пратећем програму Фестивала.
Селектор Миловановић образложио је да је селекцију обликовао у околностима у којима је и само одржавање фестивала постало предмет јавног и политичког преиспитивања – не полазећи од унапред задате теме, поетике или става.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Различите представе повезује пре свега спремност да сложеност света не замене једноставним одговором и припремљеним објашњењем.
Синоћно отварање фестивала припало је Шекспировом „Млетачком трговцу“, у продукцији КПГТ-а (Србија) и режији Страхиње Падежанина, чија је радња смештена у Венецију 1938. године, у тренутак када фашистички режим у Италији расним законима Јеврејима одузима држављанство, право на јавну службу и мешовите бракове.
Повратак у прошлост и друштвене промене
У овогодишњем програму је и „Албион“ Мајка Бартлета, у режији Зафира Рађаба и продукцији Позоришта младих „Николај Бинев“ из Софије, који отвара другачије питање – шта значи покушати вратити оно што је прошло и шта се догађа када жеља за повратком из приватног сећања прерасте у ширу друштвену потребу.
У програму фестивала је и представа „Кишињев ноћу“ Михаја Фусуа, у продукцији кишњевског Театрул Фара Нуме – Театра без имена.
Реч је о документарној представи насталој из стварних прича становника града – таксиста, рецепционара, лекара, радника ноћних клубова, плесачица, бивших зависника…
ФОТО: Baloncici/Shuterstock„Сталкер“ Автандилa Варсимашвилија, продукција Тбилисијског театарског центра Либерти театра (Грузија), путовање води у сасвим други простор.
Представа полази од истоименог филма Андреја Тарковског, али није његова илустрација, већ самостално позоришно истраживање.
Варсимашвили свет Тарковског користи као полазиште за промишљање вере, сумње и граница људског сазнања, у времену у којем су се границе између истине и лажи толико замутиле да их је све теже разазнати.
„Црно злато“ Дејана Дуковског, у режији Оливера Фрљића и извођењу ансамбла Београдског драмског позоришта, отвара простор породице.
Сукоб појединца, закона и државе
Софоклова „Антигона“, у продукцији позоришта Карма Сахне из Самсуна (Турска) и режији Хакана Алкана, враћа нас једном од најстаријих сукоба европског позоришта – појединцу против закона, савести против наредбе, породици против државе.
Алкан ову стару трагедију поставља у простор у којем се питање закона непосредно судара са питањем одговорности појединца.
„Одбегле“ Вафе Табуби, у продукцији Националног театра Туниса, представа је о људима који чекају – чекају да побегну, да се нешто промени, да живот крене даље.
Након представа биће организовани Сусрети са ствараоцима, које ће модерирати драматуршки тим Јелена Кајго и Бојан Муњин.
