Атеросклероза је позната као „крутост артерија“ или очвршћавање артерија. Артерије су крвни судови који од вашег срца ка органима и ткивима тела преносе крв богату хранљивим материјама и кисеоником.
Током процеса атеросклерозе се на њиховим зидовима таложе масноће, холестерол, калцијум и друге супстанце и тако стварају плак – лепљиву смешу свих ових састојака која постепено и све више кроз време сужава артерију чији зид постаје све дебљи и тврђи, пише докторка Биљана Петревска за stetoskop.rs.
Ово је тихи, постепени процес који у почетку не даје никакве симптоме али на крају, како плак расте, све је мање простора за протицање крви кроз артерију. На овај начин, ткива и органи добијају све мање кисеоника и „хране“ што утиче на њихову функцију.
Опасност коју са собом носи атеросклероза
Уједно, обзиром да се крв од срца кроз артерије пумпа под одређеним притиском у овим ситуацијама постоји и опасност да се део или цели плак откине од зида крвног суда и да се путем даљег тока даље транспортује путем крви – крвни угрушак.
Наше артерије су као једносмерна улица што значи да крв увек кроз њу тече у једном смеру. Крвни угрушак је као блокирана једносмерна улица кроз коју проток крви до циљаног места више није могућ. Атеросклероза је најчешћи узрок настанка срчаног и можданог удара.
Атеросклероза је вероватнија код људи са високим крвним притиском, дијабетесом и високим холестеролом, као и код људи који пуше цигарете.
Шта узрокује атеросклерозу?
Према досадашњим сазнањима атеросклероза се чешће јавља код особа са високим крвним притиском, дијабетесом и високим холестеролом као и код пушача цигарета.
Фазе атеросклерозе годинама постепено напредују. У основи те фазе су:
– Оштећење ендотела (унутрашњи зид артерије) које за последицу има почетак неке врсте упалног процеса у тој регији, стимулише бела крвна зрнца (Леукоците) који се накупљају у тој регији
– Формирање масних пруга на месту оштећења ендотела што је први видљиви знак атеросклерозе. Наиме, накупљена бела крвна зрнца настоје да одстране накупљени холестерол у регији ендотела али током тог процеса она „покушавају и умиру“ те се накупљају у регији оштећења формирајући споменуте масне пруге. На тај начин се оштећење ендотела повећава
– Раст плака је последица нагомилавања угинулих и холестером испуњених белих крних зрнаца. У тој фази се преко плака ствара „капица“ коју чине ћелије мишићног слоја зида артерије која спречава да се делови плака одвоје од зида и пређу у крвоток. Раст плака доводи до сужења артерије што за последицу има смањен доток крви до органа и ткива
– Руптура (пуцање) или ерозија плака настаје када се „капица“ разбије што доводи до даљег оштећења ендотела и стварања крвног угрушка. Крвни угрушак није довољно стабилан и он се може покренути са места настанка што доводи до зачепљења артерије на месту где се тај угрушак заглави. Даљи доток крви је онемогућен и ткиво због недостатка хранљивих материја и кисеоника пропада.
