Уколико сукоб на Блиском истоку потраје и дође до потпуне блокаде Ормуског мореуза, то би се негативно одразило и на Србију и поред свих енергетских мера које држава преузима, јер Србија зависи од увоза нафте и природног гаса и има неразрешену ситуацију са Нафтном индустријом Србије (НИС), изјавио је данас доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић.
Обреновић је за Танјуг рекао, говорећи о блокади Ормуског мореуза, да ни европска ни америчка привреда не би могле да издрже високе цене нафте по барелу, и поред чињенице да су САД велики произвођач сирове нафте и течног природног гаса јер то зависи од увоза других земаља.
– ЕУ је регион који је завистан од увоза енергије из трећих земаља, и овај поремећај у ланцима снабдевања дефинитвно утиче на евроспку привреду. Ако се ситуација настави, то ће се рефлектовати и на инфлацију и пад живот животног стандарда – поручио је Обреновић.
Према његовим речима, иако свака држава, па и Србија, предузима мере које одговарају њеној привреди и енергетском сектору, уколико сукоб на Блиском истоку потраје, могу се очекивати негативни ефекти по економију и енергетику свуда у свету.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
С друге стране можемо имати и оптимизма јер видимо да Иран полако попушта бар према пријатељским земљама, и омогућава транспорт кроз мореуз. Можемо очекивати да ће и америчка администрација попустити али то ће зависити од борбених дејстава јер ту можемо очекивати ефекат спирале.
На питање да ли је данашњи глобални финансијски систем стабилнији него 2008. године или рањивији с обзиром на то да економиста Ричард Букстејбер, који је међу прима упозорио на слом из 2008, данас тврди да би оно што долази могло да буде и горе и да смо „створили демона“ у виду неодрживог АИ балона и опасне концентрације капитала у рукама десет гиганта, Обреновић је рекао да је тешко направити паралелу између кризе од пре 18 година и актуелне ситуације с обзиром на то да сада постоји више политичких и војних дешавања, блокаду Ормуског мореуза и сукоб између Украјине и Русија која је била доминантан снабдевач гаса и нафте ка Европи.
Истакао је да је сада погођеност много шира имајући у виду да се већина енергије из земаља Персијског залива и Ирана извозила ка азијским тржиштима, напоменувши да ни Европа није поштеђена с обзиром на то да су складишта гаса нижа за 10 одсто у односу на исти период претходне године.
– С друге стране доводи се и у питање брзина климатске политике ЕУ јер већ видимо да ли ће то утицати на конкурентност европске привреде и како ће се она носити са конкуренцијом америчких и кинеских компанија – истакао је Обреновић.
Како је објаснио, сама тренутна структура привреде се променила у односу на период из 2008. године јер постоји много већи удео обновљивих извора енергије, посебно у Европи али и Кини где постоји доминација извоза соларних панела.
