Пут на успону преко Романије био је под водом од ситне, досадне јесење кише. Сиви голф „седмица“ пробијао се кроз маглу док је мотор у трећој брзини лењо али поуздано савладавао оштре кривине
Унутрашњост аутомобила била је претрпана до плафона. На седиштима су се преко кожних торби ваљали згужвани програми са управо завршене научне конференције о нуклеарној енергији у Сарајеву, три празне лименке енергетског пића и гомила пластичних фасцикли са табелама.
За воланом је седео Црни, крупни машински инжењер запослен у ЕПС-у. Са рукавима кариране кошуље засуканим до лаката и рукама које су одавале човека са терена, управљао је возилом жустро, секући кривине са самопоуздањем некога ко зна у шраф како ради преносни механизам.
Поред њега, на сувозачком месту, седео је Гугл, познати домаћи економиста. Тип-топ сређен и са најновијим паметним сатом који је стално вибрирао. Нагнут напред, држао је крилу таблет на којем су светлели графикони раста бруто домаћег производа.
Позади, ушушкан међу торбама и зимским капутима, седео је Гроф, угледни стручњак за радиоактивни отпад. Елегантан, у сакоу од твида са кожним закрпама на лактовима, дремао је наслоњење главе о прозор. Повремено би само трзао капцима када би ауто налетео на неку јачу рупу. Или када би расправа са предњих седишта постала прегласна.
„Полако са тим обртним моментом на кривини, Црни, просућеш ми макроекономске индикаторе за трећи квартал из руку!“, викнуо је Гугл, трудећи се да надјача брујање мотора и шум брисача, док се Гроф позади само лагано промешкољио и наместио крагну сакоа.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 23. јула, можете да прочитате цео текст "Нуклеарка у најлонкама"
