Николић: Ситуација на Космету нестабилна, у извештају УНМИК-а недовољно о егзодусу Срба

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић изјавила је данас да је ситуација у којој се налази српска заједница у АП КиМ тешка и крхка и да су безбедносни ризици свакодневни, истичући да се о тихом егзодусу Срба недовољно говори у међународним извештајима.

На седници Савета безбедности УН о шестомесечном извештају о раду УНМИК-а у четвртак је указано на потребу пуне примене постигнутих споразума, укључујући и формирање Заједнице српских општина, док је српска страна оценила да извештај не одражава у потпуности тежак положај српске заједнице на КиМ, а Николић је данас указала да је безбедносна ситуација на КиМ нестабилна и оптерећена честим инцидентима.

– Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700 – рекла је Николић за РТС.

Додала је да ти подаци указују да су безбедносни ризици „присутни на сваком кораку и у сваком тренутку“ што, како је рекла, додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.

Николић је, такође, указала да се у извештају УНМИК-а недовољно говори о исељавању Срба које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.

– Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус – навела је она и додала да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.

Говорећи о седници Савета безбедности на којој је разматран шестомесечни извештај о раду УНМИК-а, Николић је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама и да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у УН.

ФОТО: REUTERS/Shannon Stapleton

Коментаришући иницијативе да се смањи или укине УНМИК, Николић је указала да је присуство те мисије и даље неопходно.

– Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога УНМИК-а могла сматрати завршеном.

Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, нагласила је да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу и да је за Београд то “тема свих тема“, а да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.

Николић је указала да је на ЕУ да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.

Говорећи о ангажману специјалног изасланика ЕУ за дијалог Петера Соренсена, оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.

– Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније.

Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.

Указала је и на појачане притиске са којима се суочавају Срби на КиМ, нарочито уочи великих празника, уз оцену да потези као што је уклањање српских застава у Грачаници додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.

– Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ – закључила је Николић.