СРБИЈА и Република Српска, у Мркоњић Граду, обележавају Дан сећања на убијене и прогнане Србе у хрватској злочиначкој акцији „Олуја“. Невенка Добрић којој је убијен син Синиша (12) говорила је на овај тужан дан.
– Желим да се захвалим државном врху Србије на челу са нашим председником Вучићем и државном врху Српске на челу са Додиком. Хвала свима који се трудите 31 годину да 4. августу не буде само обичан датум. Мој син је пошао у колону да спаси свој малени живот, у тракторској кабину са дедом и са мном у приколици. Нисмо 10 километара одмакли, када је Хрватска војска пресекла колону и са 12 прострелних рана, усмртила мог сина Синишу и Петра – почела је Невенка, па додала:
– На лицу места трактор је скренуо са пута, а приколица у којом сам ја била преврнула се. Хвратска војка убила је моје дете и свекра, сачекала је и следећи трактор у ком су били моји родитељи и бака. Видевши шта се догодило, скамењни од бола и туге, очајнички моле Хрватску војску да мене извуку испод приколице, они дозвољавају, али одлучили су да нас приведу. На молбе и плач моје мајке, одлучују да пусте мајку баку и мене, а мог оца одводе у затвор. У тим моментима, нисам била свесна шта се догодило. Али храбре крајишке жене нису дозволиле да тело мог детета остане у шуми да га растргну звери. Односе мог Синишу где га ми сахрањујемо 5. августа, а затуим 26. августа 1996 на Синишин рођендан преносимо посмртне остатке, а свекар Петар се води као нестало лице.
– Трагам за правдом, не постоји суд на коме не водим не парницу како би моје дете добило статус цивилне жртве рата, још увек нисам успела, дете не почива у миру јер су моје ране отоврене. Сваког 4. августа причам своју причу и надам се да ће допрети до оних који деле правде и увек са тим питањем. Ако мој Синиша није цивилна жртва рата, има ли српских жртава рата? Тражићу правду за мог Синишу, да злочинци одоговарају и признају злочин, борићу се да ова прича никад не падне у заборав, а на споменику мог сина написала сам песму: „Ој тешка судбина пуста Крајино, што узме мене млада, зар не тругујеш сада, узе мене од мајке оца и брата, да ја мали морам бити жртва рата. Нисам крив, а нисам ни жив.“
ФОТО: Фото: Принскрин

