Економски истраживачи данас упозоравају да се привреда Немачке налази у једној од најдужих криза у последњим деценијама, пошто непрекидни глобални шокови, од пандемије коронавируса, преко рата у Украјини, до актуелног сукоба на Блиском истоку, слабе њен раст.
Према анализи Института за немачку економију (ИW), економски циклус највеће европске привреде је од 2020. године у сталним прекидима, без стабилног периода опоравка, што је довело до трајне неизвесности у пословном сектору.
Истраживање међу око 1.000 компанија из индустрије, услуга и грађевинарства показује да 43 одсто фирми послује лошије него пре годину дана, док само 14 одсто бележи побољшање, што јасно указује на доминацију песимизма у пословним очекивањима. Додатно забрињава податак да око 40 одсто фирми планира смањење инвестиција, док у индустрији 37 одсто компанија најављује смањење броја запослених, а само 14 одсто планира нова запошљавања, преноси Виршафтсвохе.
У сектору услуга однос је нешто повољнији, али и даље негативан, јер 28 одсто фирми планира отпуштања, док 22 одсто очекује раст запослености. Економиста Михаел Гремлинг сматра да Немачка „већ годинама прелази из једног економског шока у други“, при чему се чак и позитивне прогнозе брзо поништавају новим кризама. Истраживачи оцењују да је тренутна криза по свом трајању и интензитету упоредива једино са периодом између 2000. и 2005. године, када су Немачку погодили пуцање дотком балона, раст цена нафте и глобални шокови после 11. септембра. Како се наводи, тада је излаз из кризе био могућ кроз дубоке структурне реформе тржишта рада, познате као „Агенда 2010“, које су повећале флексибилност и смањиле незапосленост. Економисти и данас нуде слична решења у поручују да је Немачкој потребна већа флексибилност тржишта рада и смањење бирократије, јер високи административни трошкови и регулаторно оптерећење смањују продуктивност и конкурентност привреде.
