На помолу крај превара са половњацима: Нови европски закони забрањују враћање километраже

Преваре са враћањем километраже на половним аутомобилима задају највеће главобоље возачима у Србији, као и у ЕУ, приликом куповине ових четвороточкаша.

Ускоро би тим мукама могао да дође крај, када на снагу ступе нови европски прописи. Одбор за транспорт и туризам Европског парламента усвојио је прошле недеље измене закона о техничкој исправности возила, а међу кључним тачкама је борба против манипулације са смањивањем пређених километара. Очекује се да ће нови акт бити усвојен у институцијама ЕУ до краја године, а након тога следи имплементација, пишу Новости.

Мада Србија није чланица ЕУ, посредно ће имати велику корист. Када ЕУ повеже националне базе података, трговцима ће бити веома тешко да „очисте“ историју аутомобила приликом извоза. Иако наша држава неће бити умрежена у овај систем, подаци из званичних европских регистара биће доступни великим платформама за проверу возила, које потрошачи из Србије и сада користе. Тако ће купци из наше земље уношењем броја шасије моћи прецизно да види историју увезеног аута. Управо из ЕУ увозимо највише половњака, на годишњем нивоу између 120.000 и 150.000 јединица.

Враћање километраже је један од најчешћих облика преваре приликом увоза и продаје коришћених возила у Србији и ЕУ. Овим путем се потрошачи доводе у заблуду, јер је с једне стране вредност аутомобила вештачки повећана, док их с друге очекују и виши трошкови одржавања возила. Обимно истраживање једне познате компаније која је специјализована за анализу података и проверу историје половних возила широм Европе, показало је да преваре са враћањем километраже коштају Србију преко 421,8 милиона динара годишње.

Приликом куповине четворточкаша на коме је смањен број пређених километара, потрошачи у нашој земљи у просеку плате 6,6 одсто више него што би требало. На пример, за просечан аутомобил који се продаје за 1,2 милиона динара са фалсификованом километражом, купац у Србији несвесно плати око 80.000 до 100.000 динара више од реалне вредности возила. Свако девето возило на путевима Србије има лажирани број пређених километара.

Кључни циљ ЕУ је затварање правних и техничких „рупа“ које преварантима омогућавају враћање бројача приликом извоза половњака из једне државе у другу. То ће постићи прављењем централизованог дигиталног система за праћење историје возила. Међу најважнијим новинама је да ће сервисне радионице морати да евидентирају стање километраже приликом сваког сервиса или поправке која траје дуже од сат времена. Произвођачи модерних, фабрички умрежених возила биће у обавези да податке аутоматски и дигитално повлаче из аутомобила и да их директно прослеђују националним базама које ће бити повезане на нивоу ЕУ.

Генерални секретар Асоцијације аутомобилских новинара Србије Петар Живковић оцењује да је намера ЕУ да стане на пут преваратима добра вест и за Србију.

– Последице манипулиције са километражом на половним аутомобилима нису само финансијске, имајући у виду да их купци плаћају више од њихове реалне вредности, већ се доводи у питање и безбедност таквог возила – каже Живковић.

Он указује да је сада купцима веома тешко да утврде тачан број километара које је половни аутомобил прешао, јер су хакери изузетно вешти у штеловању компјутера.

– Наши људи се довијају, покушавају то да установе преко специјализованих фирми и платформи које се баве таквом врстом провере, мада је и ту тешко утврдити- Или доводе искусне мајсторе да процене на основу тога колико су излизане папучице, да ли је фарбан, ударан, гитован… – наводи Живковић.

ФОТО: Robson90/Shutterstock

Дигитализација и умрежавање возила стају на пут преварама

До сада је најчешћи сценарио био следећи: аутомобил се купи у ЕУ са 350.000 пређених километара, а на плацу у Србији осване са 150.000 километара. Када крене примена новог ЕУ закона, километража ће бити дигитално „закључана“ у бази матичне земље при последњем сервису или техничком прегледу пре извоза. Преварант би морао да врати километражу унутар ЕУ, што постаје кривично дело и технички је тешко изводљиво због увезаних база и обавезног слања података из умрежених возила.

Заједно са дигитализацијом у ЕУ уводе се и строжи прописи за пратећу документацију половњака који иду у извоз. Купци у Србији моћи ће од продавца да захтевају званичне извозне сертификате из ЕУ у којима ће бити наведена последња уписана километража.

Уколико аутомобил из, на пример, Немачке прође кроз неколико земаља ван ЕУ пре уласка у Србију, и даље теоретски постоји простор за физичку манипулацију са километражом, али ће легални дигитални траг у бази земље порекла остати непромењен и лако проверљив. Возила старије генерације, која нису фабрички умрежена, ослањаће се искључиво на евиденцију из сервиса, па у прелазном периоду постоји већи ризик од манипулације него код новијих модела.

Почетак пуне примене нових европских прописа на терену би требало да крене од 2028. године.