Док се Москва ужурбано припрема за предстојећу Параду победе, поглед светске јавности посебно ће бити усмерен и ка трибинама Црвеног трга, где би, према тренутним потврдама, требало да се окупе лидери више од 20 држава.
Иако Кремљ још увек не излази са коначним списком званица, чекајући последње званичне потврде, већ сада је јасно да ће овогодишња прослава бити својеврсни дипломатски мозаик у којем се преплићу традиционално савезништво и нови геополитички изазови.
Окосницу међународних гостију чиниће лидери земаља из непосредног руског окружења. Међу првима је свој долазак, у директном разговору са Владимиром Путином, потврдио белоруски председник Александар Лукашенко. Уз њега, у Москви се очекују и највиши званичници Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана и Узбекистана, чиме се потврђује важност коју овај датум заузима у постсовјетском простору. На листи гостију налазе се и лидери Абхазије и Јужне Осетије, као и председник Азербејџана.
Међутим, оно што ову параду чини посебно значајном у међународним оквирима јесте очекивани долазак лидера земаља Глобалног југа и БРИКС-а. Према прелиминарним извештајима које преносе руски медији, на свечаној бини требало би да се нађу кинески председник Си Ђинпинг, индијски премијер Нарендра Моди и бразилски лидер Луиз Инасио Лула да Силва. Њихово присуство додатно потцртава руска настојања да покаже како политика изолације, коју заговара Запад, нема универзални домет.
Балкан ће, као и претходних година, имати своје представнике. Упркос сталним притисцима из Брисела и упозорењима која стижу од европских званичника, попут Каје Калас која је нагласила да ће овакве посете имати своје последице, очекује се долазак председника Србије Александра Вучића. Намеру да присуствује прослави потврдио је и лидер СНСД-а Милорад Додик. Занимљиво је да европску политичку породицу у Москви неће представљати само Срби, већ се очекује и долазак словачког премијера Роберта Фица, који наставља да пркоси доминантном наративу Европске уније по питању односа са Русијом.
Са друге стране, контраст овим окупљањима чини „тишина” са Запада. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Немачка и ове године игноришу позив, док су балтичке државе отишле корак даље. Литванија, Летонија и Естонија не само да су одбиле учешће, већ су затвориле свој ваздушни простор за делегације које путују ка Москви, приморавајући их на дуге заобилазне руте. Украјина је, очекивано, позвала на општи бојкот, карактеришући догађај као пропагандни чин.
Одређена изненађења ипак постоје на листи оних који неће бити присутни. Иако је сарадња Русије и Турске по многим питањима веома блиска, председник Реџеп Тајип Ердоган овога пута неће путовати у руску престоницу. Слично је и са представницима Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, док је долазак новоизабраног мађарског лидера Петера Мађара мало вероватан.
Док се коначни списак бруси, Москва се спрема да уз звуке војних маршева и приказ борбене технике још једном пошаље поруку о својој улози у историји, али и у савременом свету који се неумитно мења. Списак гостију, колико год био променљив до самог јутра 9. маја, већ сада јасно осликава нове линије подела, али и мостове који су преживели упркос свим политичким бурама.
