Постепена интеграција или замена за чланство: Шта Србији доноси нови план ЕУ?

Нови модел проширења Европске уније на Западни Балкан била је једна од кључних тема Самита ЕУ – Западни Балкан одржаног у Тивту, где су Немачка и Француска изнеле предлог да се земљама кандидатима омогући приступ европским програмима и јединственом тржишту чак и пре пуноправног чланства у ЕУ. Иницијативу су поздравили готово сви европски званичници уз поруку да постоји нови замах у политици проширења и да је сада важно да се он преточи у конкретне кораке.

Председник Србије Александар Вучић разговарао је са свим европским званичницима који су били учесници самита и истакао да је Србија апсолутно за такву иницијативу, као и да је то добар предлог који ће променити и ритам и енергију приступања ЕУ.

Немачка и Француска, две најјаче државе ЕУ, усагласиле су ставове у вези с проширењем и сачиниле нацрт документа који је разматран у Тивту, а биће и тема наредних састанака ЕУ. За државе Западног Балкана најбитније је да тај нон-пејпер подржава тзв. постепену интеграцију у ЕУ засновану на испуњавању критеријума, пише Курир.

ФОТО: T.Vyc/Shutterstock

Вакуум дуго траје

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић оцењује да је таква иницијатива примерена интересима и ЕУ и земаља кандидата јер, како је рекао, дуго траје вакуум везан за проширење.

– Идеја је одлична и омогућава да се тај процес на неки начин убрза и да тај вакуум не произведе даље штетне последице. Када је реч о Србији, та идеја ће нам одговарати. Уклапа се у оно што је везано за приступање европском тржишту, Шенгену и има везе са иницијативом од пре неког времена иза које је стао председник Вучић и која је била на тим линијама – сматра Миливојевић.

ФОТО: Antonio Ahel/ATAImages

Према његовим речима, такав модел отвара додатни простор за остваривање стратешких интереса Србије и њено приближавање ЕУ.

– Отвара се простор везан за стратешке интересе и циљ Србије, а то је приступ европском тржишту и европској породици на овај или онај начин. То су политичке одлуке, оно што је везано за копенхашке услове и поглавља 23 и 24. Србија је то брзо испунила, што значи да ће и остале ствари убрзано да оствари. Једна ствар која остаје отворена јесте то што за Србију постоји нешто што не постоји за друге државе, а то су политички услови и то је везано за тзв. усаглашавање спољне и безбедносне политике, тј. санкције Русији. Друга ствар је питање Косова и Метохије, а то значи да Србија не може да доводи у питање свој територијални интегритет и своје национално биће – наводи Миливојевић.

Он закључује да Србија у том процесу остаје незаобилазан фактор.

– Србија се не може искључити из тог процеса, а нема никаквих шанси да регион на било који начин буде заокружен без Србије, која је незаобилазна и доминантна у политичком, економском и безбедносном смислу. Нема шансе да регион напредује изоловано од Србије – закључује Миливојевић.

Постављени критеријуми

Бивши амбасадор Милован Божиновић каже да је ЕУ дефинисала услове под којима је поставила критеријуме Западном Балкану како се може поступно приступати ЕУ.

– То је процес који траје дуже и омогућава државама да препреке које их чине некомпатибилним са ЕУ савладају једну по једну. Дати су шанса и импулс који делују јаче него било који претходни пут и оно што земље треба да раде, то стоји у том плану. Треба да реализују критеријуме који су постављени. Мислим да је пред Србију постављен низ захтева које треба урадити и који задиру у такве промене у држави какве до сада нисмо били спремни да учинимо – каже он.

ФОТО: WWW.YOUTUBE.COM/ Tanjug TV/Printscreen

Божиновић је истакао и да је председник Вучић у Тивту разговарао с релевантним политичарима из ЕУ и чуо шта се од Србије очекује.

– Они траже да се реши питање КиМ, али нико се не изјашњава шта то тачно значи. Постоји Охридски споразум и они очекују да тај споразум буде прихваћен као део политике Србије према тзв. Републици Косово, с тим што се у њему не тражи признање Косова, већ успостављање односа с косовском администрацијом. Признање је врло тежак и озбиљан акт и Србија може да напредује у приближавању ЕУ, али да не призна тзв. Републику Косово, јер би то значило промену граница једне државе – закључио је Божиновић.