Уочи другог круга бразилских председничких избора спор о друштвеним мрежама прерастао је у узајамне захтеве за дисквалификацију. У средишту су оптужбе о дигиталном утицају, одговор Мете и питање једнаких услова за обе кампање.
Бирачи би 25. октобра требало да одлуче између актуелног председника Луиза Инасија Луле да Силве и сенатора Флавија Болсонара. Док кампање траже преостале гласове, правни спорови отварају још једно поприште политичког надметања, са потенцијално великим последицама по поверење у резултат.
Шпигл је известио да Лулин штаб тражи поништавање Болсонарове кандидатуре због наводног утицаја Мете. Новији извори показују да је спор у међувремену постао двосмеран и да захтева пажљивије представљање обе стране.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према АФП-у, Лулина кампања најавила је подношење захтева против ривала због наводног алгоритамског фаворизовања. Болсонаров тим узвратио је сопственим поднеском, оптужујући председника за злоупотребу моћи кроз масовно ширење владиних објава преко WhatsApp-а.
Те тврдње су оптужбе страна у поступку, а не утврђене чињенице. Најава захтева за дисквалификацију такође није судска одлука о кандидатури. За читаоца је пресудно да разликује политички захтев, поднети правни акт и исход који надлежни орган тек треба да утврди.
Суд тражи једнаке услове на платформама
Бразилски Врховни изборни суд саопштио је да је 20. октобра одржан састанак представника Мете и обе председничке кампање. Разговарало се о извршавању одлуке која захтева равноправан третман кандидата на дигиталним платформама.
Суд је од компаније тражио информације о мерама за једнакост у расподели политичког садржаја и приказивању изборних огласа. Према званичном саопштењу, питања су се односила и на алате AI и механизме препоручивања објава. Лулин штаб указивао је на ограничења садржаја и плаћене промоције.
ФОТО: Pierre TEYSSOT / Sipa Press / ProfimediaМета је негирала политичко фаворизовање и намерно мешање у изборе, приписујући пријављене проблеме техничким ограничењима. Према АП-у, компанија је саопштила да је спровела наложене мере и увела људску проверу аутоматских блокада или ограничења кампањских огласних налога у року од два сата.
Тај одговор не решава сам по себи сва спорна питања, али мора да буде део извештаја. Исто важи и за судску интервенцију: захтев да се провери једнак третман не представља аутоматски доказ да је компанија намерно подржавала једног кандидата.
Тесна трка појачава значај сваког ограничења
Према званичном пресеку изборног суда објављеном 5. октобра, Флавио Болсонаро освојио је 47,03 одсто важећих гласова у првом кругу, а Лула 45,16 одсто. Ти резултати нису прогноза другог круга, у којем одлучује другачији избор између преостала два кандидата.
Флавио је сенатор из Рио де Жанеира и син бившег председника Жаира Болсонара. Лула покушава да после трећег председничког мандата освоји још један. Тако су на гласачком листићу и два политичка наслеђа, чије су присталице већ годинама у оштром сукобу.
ФОТО: TANJUG/AP Photo/Ettore ChiereguiniУ тесној трци чак и кратак прекид промоције може да постане велики политички спор. Кампање желе да стигну до истих бирача у истом тренутку, посебно пред гласање. Ипак, стварни утицај техничког проблема на коначан резултат не може се поуздано израчунати само из броја блокираних објава.
Потребно је знати колико је ограничење трајало, кога је погодило и да ли је примењивано по истим правилима. Подједнако је важно разликовати плаћене огласе, обичне објаве и одговоре AI алата. То су различити начини ширења садржаја, са различитим механизмима контроле.
Политички спор тражи проверљиве доказe
Изборни суд је већ водио разговоре са кампањама о дезинформацијама и учесталом преношењу сукоба у судницу. На састанцима су разматрани и погрешна употреба AI и очување података. То показује да спор превазилази један огласни налог или једну спорну објаву.
За демократски поступак важно је да платформе могу да објасне своје одлуке и сачувају податке који омогућавају проверу. Кампање, са своје стране, треба да покажу шта конкретно оспоравају. Сам пад видљивости не доказује заверу, као што позивање на техничку грешку не уклања потребу за доказима.
До гласања остаје мало времена, па свака нова судска мера има и непосредан политички одјек. Најважније је да бирачи знају шта је потврђено, шта је оспорено и ко о томе одлучује. У супротном, спор о равноправности кампања може да продуби неповерење управо у поступак чију исправност треба да заштити.
