У октобру 1947. мали наранџасти авион изнад калифорнијске пустиње показао је да човек може да лети брже од звука и задржи контролу над летелицом. Подвиг Чака Јегера постао је симбол храбрости, али је иза њега стајао дуг рад пилота, инжењера и истраживача.
До средине двадесетог века авиони су постајали све бржи, а приближавање брзини звука доносило је озбиљне проблеме. Летелице су могле да се снажно тресу, отпор ваздуха је растао, а команде нису увек реаговале онако како је пилот очекивао. Израз звучни зид обједињавао је те опасности у слику готово непрелазне границе.
Амерички истраживачки програм покушао је да ту границу испита контролисаним летовима. У њему су сарађивали војно ваздухопловство, компанија Бел и Национални саветодавни комитет за аеронаутику, познат као NACA, претеча NASA. Задатак је био да се мерењима утврди како се авион понаша у подручју до тада недовољно истражених брзина.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
За експеримент је направљен Бел X-1, компактна летелица са ракетним погоном и трупом налик пројектилу. Није био замишљен као путнички авион или борбени ловац. Његова улога била је да постане летећа лабораторија, опремљена инструментима који су бележили оно што пилот и истраживачи нису могли непосредно да виде.
Чак Јегер је у октобру 1947. у том авиону достигао око 1.127 километара на час, односно Мах 1,06, на висини приближно 13.000 метара. Лет је ушао у историју као први потврђени контролисани хоризонтални лет авиона бржи од звука. Значај резултата био је у томе што је летелица остала управљива.
Шта заправо значи звучни зид
Звучни зид није физички зид у ваздуху. Звук се преноси таласима притиска, а брзина њиховог простирања зависи од услова у атмосфери, нарочито температуре. Зато исти број километара на час на различитим висинама не означава нужно исти однос према брзини звука.
Тај однос изражава Махов број. Мах један значи да се летелица креће брзином звука у околном ваздуху, док вредност већа од један означава надзвучни лет. Реч је о поређењу две брзине, а не о једној непроменљивој вредности на брзиномеру.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПроблеми почињу и пре него што читав авион достигне Мах један. Ваздух који струји преко појединих делова крила може локално да постане надзвучан, што доводи до ударних таласа и промена притиска. Истраживачима је било неопходно да разумеју како те промене утичу на отпор, стабилност и управљање.
Испитивања X-1 помогла су да се реше и проблеми контроле по висини. Подешавање угла хоризонталног стабилизатора показало се важним за задржавање управљивости у условима када класична крмила губе ефикасност. Такви налази претварали су ризичан лет у знање употребљиво за наредне конструкције.
Један пилот и велики истраживачки посао
Јегерово име остало је највидљивији део приче, али успешан лет није био изолован покушај. Претходили су му прорачуни, испитивања у аеротунелима и постепено повећавање брзине у пробним летовима. Сваки нови резултат служио је за припрему следећег корака.
X-1 је до висине за почетак експеримента носио бомбардер Б-29. После одвајања, пилот је укључивао ракетни мотор, а летелица је убрзавала према планираном режиму. Такав поступак омогућавао је да ограничена количина горива буде искоришћена за истраживање, уместо за дуготрајно пењање са земље.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОтуда подвиг има два лица: у кабини је био човек који је морао да доноси одлуке у непознатим условима, док је на земљи радио тим који је те услове покушавао да учини мерљивим. Историја технике често памти тренутак успеха, а мање видљивим оставља године припрема.
Брже летење и проблем који се чује на земљи
Надзвучни летови отворили су нове могућности, али су донели и звучни прасак. Ударни таласи које авион ствара могу на земљи да се чују као снажна, нагла бука. То је један од разлога због којих питање надзвучног путничког саобраћаја подразумева више од саме брзине.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПрасак се не производи само у тренутку проласка кроз Мах један. Летелица ствара ударне таласе док год лети надзвучно, а људи на различитим местима чују их када таласи стигну до њих. Због тога проблем буке захвата простор дуж путање авиона.
Истраживања NASA о обликовању ударних таласа показују како се питање променило од Јегеровог времена. Некада је главни изазов био задржати контролу при великој брзини; сада се испитује како ту брзину постићи уз прихватљивији звук за људе испод путање. Октобарски лет из 1947. зато остаје почетак дуге истраживачке приче, чији се наставак и даље пише.
