Европска централна банка (ЕЦБ) ће реаговати брзо и одлучно ако поскупљење енергената због рата на Блиском истоку покрене значајан пораст цена у еврозони, изјавила је данас председница ЕЦБ Кристин Лагард на конференцији у Франкфурту.
Она је додала да ће банка доносити одлуке када прикупи довољно података о интензитету и трајању шока за привреду.
Лагард је истакла да Европска централна банка прати три принципа у реакцији на енергетске шокове.
– Прво, да се процени природа, величина и трајање шока, друго, да се фокусира на ризике, а не само на основну пројекцију, треће, да се користи постепени приступ у избору монетарних мера, у зависности од интензитета и трајања шока – рекла је она.
Према њеним речима ЕЦБ тренутно оцењује да је почетни шок мањи него 2022. године, када су цене гаса и нафте у Европи достигле екстремне нивое након почетка рата у Украјини и наводи да су данас цене природног гаса знатно ниже, а макроекономски оквир у еврозони стабилнији, са неутралним монетарним и фискалним ставом, наводи се у објави на сајту ЕЦБ.
Према најновијим пројекцијама, инфлација у еврозони би могла да достигне 2,6 одсто у 2026. години, док би екстремни сценарио са дуготрајним проблемима у снабдевању енергентима могао повући инфлацију и до 6,3 одсто.
Њујоршка инвестициона банка Голдман Сакс очекује да ће Европска централна банка у априлу и јуну подићи каматне стопе за по 25 базних поена, пренео је Ројтерс.
