Четири радна дана уместо пет: Да ли је то реално за Србију?

09. јун 2026. 19:16

Просечна радна недеља запослених са пуним и непуним радним временом у Европској унији током 2025. године износила је 35,9 сати, показују подаци Еуростата, односно била је то краћа радна недеља од оних зацртаних 40 сати – које добијамо ако током пет радних дана на послу проведемо по осам сати.

Александар Радојевић из Савеза самосталних синдиката Србије изјавио је да више није питање да ли ће, већ када ће радно време бити скраћено и у нашој земљи.

Слично размишљање има и Андреја Бркић из Уније послодаваца који истиче да и послодавци желе квалитетније и продуктивније раднике, што не значи нужно и дуже радно време.

Краћа радна недеља

Краћа радна недеља сан је многих, а како се ближи пензија, нестрпљење расте. Словенци старији од 58 година или они са више од 35 година радног стажа од 1. јануара живе тај сан, јер могу да бирају између шесточасовног радног дана, слободног петка или продуженог викенда, пише РТС.

У многим европским земљама, попут Немачке, Велике Британије, Португалије, Исланда, Шведске, Француске, Шпаније и Пољске, постоји тенденција да се додатно скрати време проведено на послу. Каква је ситуација у Србији и да ли се размишља о скраћивању радног времена.

Бенефити уз мање рада

Александар Радојевић из Савеза самосталних синдиката Србије рекао је да су ефикасност, рентабилност, продуктивност и економичност пословања значајно порасле увођењем осмочасовног радног времена, које траје већ више од сто година.

Краћа радна недеља на илустрацији указује да је могуће радити четири уместо пет дана у недељи

– Живимо у новој ери вештачке интелигенције. Невероватно је да не дође до скраћивања радног времена, јер за тим више нема потребе. Бенефити су огромни, како за појединца, тако и за предузеће – сматра Радојевић.

Према његовим речима, људи не треба само да раде, већ и да живе – да више времена проводе са породицом и децом. Истовремено, мање се загађује животна средина, а бројне анализе потврђују такве ефекте.

– Искуства компанија чији запослени раде четири дана недељно су феноменална. После три слободна дана људи су одморнији и задовољнији, а већ само та два фактора доводе до веће продуктивности – истиче Радојевић.

Наглашава и да више није питање да ли ће радно време бити скраћено, већ када ће се то догодити, јер је Европа већ кренула тим путем.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Главни циљ – већа продуктивност

Андреја Бркић из Уније послодаваца каже да циљ четвородневне радне недеље није да се у краћем року ради више, већ да запослени стварају већу вредност, имају боље услове рада и квалитетнији живот.

– У Србији је потребно повећати продуктивност кроз улагања у технологију, дигитализацију процеса, унапређење организације рада и развој вештина запослених. До тога се долази када су радници задовољнији, када постоји квалитетнији менаџмент, боља организација и већи степен аутоматизације рада – каже Бркић.

Према његовим речима, ни послодавцима не одговара да радници предуго раде, јер тада постају уморни и демотивисани. Подсећа да је пре две деценије главни проблем био пронаћи посао, док је данас изазов пронаћи квалитетног радника.

– Циљ није мање рада, већ већа продуктивност. Послодавци не желе да радници проводе више времена на послу, већ да буду ефикаснији и задовољнији. Данас више није проблем наћи посао, већ пронаћи квалитетног радника. Продуктивност је сада питање технологије, организације рада и инвестиција – закључио је Бркић.

ДА ЛИ КРАЋА РАДНА НЕДЕЉА ПОДСТИЧЕ ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ?

     Идеја о краћој радној недељи последњих година представља се као готово чаробно решење: радници су одморнији, мање одсуствују, задовољнији су, а производња, наводно, не пада. Пилот-пројекти у Великој Британији и појединим западноевропским земљама заиста су показали добре резултате у услужним делатностима, администрацији и компанијама које могу да смање састанке, убрзају процедуре и боље организују рад.
     Међутим, питање је да ли се тај модел може пренети на индустрију, производњу и глобалну трку у којој не побеђује увек најодморнији, већ најбржи и најупорнији. Кинеско искуство показује другу страну приче: дужа радна недеља, снажна дисциплина, брза реализација и огроман производни капацитет годинама су били један од темеља економског успона.
     Зато тврдња да мање рада аутоматски доноси већу производњу звучи више као идеолошка жеља него као универзално економско правило.
     И само да се зна: британски пилот-пројекат четвородневне радне недеље обухватио је 61 компанију и око 2.900 радника, док OECD у анализама продуктивности упозорава да Европска унија и даље има слаб раст продуктивности и заостаје у иновацијама и усвајању нових технологија. Тај однос између ограниченог експеримента на Западу и економија које почивају на стотинама милиона радника, дужој радној недељи, дисциплини и производном замаху, ипак више говори у прилог старом правилу: без више рада, боље организације и технолошког напретка, тешко је очекивати већу продуктивност. Мање рада само по себи није рецепт за већи резултат.