Усвајањем измена изборних прописа и Закона о Уставном суду, институције Републике Србије започеле су нову фазу реформе изборног система
У циљу унапређења, изборног процеса – камена темељца демократског поретка, а у сусрет изменама изборног законодавства и Закона о Уставном суду, у Крагујевацу je одржано прво јавно слушање у организацији Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, које је привукло пажњу стручне и политичке јавности.
Јавна слушања одржана су, такође, у Нишу, Новом Саду и Београду. Након спроведених јавних расправа, Народна скупштина Републике Србије је усвојила сет измена изборних закона и измене Закона о уставном суду, чиме су формално прихваћене поједине препоруке ODIHR-а које се односе на ефикасније поступање изборних органа и већу правну сигурност у изборним споровима.
Усвојене измене односе се пре свега на професионализацију рада изборне администрације. Предвиђено је увођење обавезних обука за чланове бирачких одбора и локалних изборних комисија, које организује Републичка изборна комисија, као и издавање сертификата са роком важења од три године. РИК ће водити регистар обучених лица, те тако повећати стручност, ефикасност и смaњити неправилности током изборног процеса.
Важна новина јесте могућност да један бирач својим потписом подржи више изборних листа. На тај начин настоји се да прошири простор политичког изражавања грађана и подстакне већи плурализам. Ипак, део стручне јавности указује да овакво решење може отворити простор за евентуалне злоупотребе у пракси.
Изменама закона додатно су прецизирани услови за рад изборних комисија и бирачких одбора, као и надлежности Републичке изборне комисије у поступку контроле изборног процеса.
Важна усвојена новина односи се на скраћивање рокова у поступцима пред Уставним судом. Рок за достављање доказа суду је смањен са осам на три дана, док је рок за одлучивање сада 20 дана. Циљ ових мера јесте убрзање изборног поступка и ефикаснија заштита изборног права, како би се спорови решавали у краћем року и избегла дуготрајна неизвесност након избора. Међутим, потребно је упозорити да би прекратки рокови у сложеним предметима могли отежати утврђивање чињеничног стања и донети ризик од недовољно образложених одлука. Сходно Уставу, Уставни суд одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова. Решавање изборних спорова је, супсидијарна надлежност Уставног суда до које долази тек након што су исцрпљена правна средства у поступку пред РИК – ом, Управним или Вишим судом, када је реч о локалним изборима. Може се поставити питање да ли се увођењем рока од 20 дана за одлучивање прецизира супсидијарна надлежност Уставног суда или се назире трећестепена надлежност и заштита у изборним споровима, о којој, пак, нема речи у Уставу?
Посебан акценат стављен је и на дигитализацију рада Уставног суда. Електронско подношење иницијатива, жалби и друге документације, би убрзало евидентирање предмета и олакшало праћење и управљање документацијом. Учесници јавног слушања оценили су да би увођење електронских поднесака значајно убрзало комуникацију између странака и суда, смањило трошкове, али и повећало свеукупну доступност правде странкама, без обзира на место становања. Електронски поднесци садржаће временски жиг и дигитални потпис, чиме би се повећала правна сигурност и смањила могућност злоупотребе или манипулације документацијом. Сва питања поступања са електронским поднесцима ће ближе и детаљније бити уређена Пословником.
Усвојене измене изборног законодавства представљају важан корак ка даљој модернизацији изборног система и усклађивању домаћег законодавства са међународним стандардима. Имајући у виду чињеницу да се савремени правни системи све интензивније прилагођавају процесима дигиталне трансформације и развоју електронске комуникације, у предстојећем временском периоду било би значајно да се Законом о Уставном суду и Пословником о раду Уставног суда детаљније уреде питања електронске комуникације и подношења електронских поднесака. На тај начин би се трасирао пут ефикаснијим, доступнијим и транспарентнијим механизмима заштите права грађана, уз додатно јачање поверења јавности у институције.
