Комисија владе Шпаније идентификовала 63 жртве из периода после Франковог режима

Влада Шпаније први пут је званично признала 63 убиства која су између 1979. и 1983. године, у контексту наслеђа режима диктатора Франсиска Франка, починили полиција и екстремно десничарске групе, у оквиру периода транзиције након усвајања Устава, наводи шпански лист Диарио.

У извештају, који је припремљен на основу обавеза предвиђених Законом о демократском сећању, закључује да су жртве страдале у контексту политичког насиља које је, како се наводи, делом било наслеђе франкистичког режима и наставак пракси које нису у потпуности престале након формалне демократизације.

– Транзиција је била сива зона у којој су се наставиле незаконите интервенције и злоупотребе силе – наводи се у документу, уз оцену да су безбедносне снаге користиле „незакониту употребу силе“ током протеста, хапшења и јавних окупљања.

Према налазима комисије, 28 убистава приписано је полицији и Цивилној гарди, док су преостала повезана са деловањем екстремно десничарских група.
У извештају се истиче да су поједини случајеви остали неистражени или недовољно процесуирани, због чега се, како се наводи, покушава „исправити институционални недостатак признања и заштите жртава“.

Међу наведеним случајевима су убиства током полицијских интервенција, као и напади екстремно десничарских група укључујући сепаратистичку организацију ЕТА, Баскијски шпански батаљон (БВЕ), „Фуерза Нуева“ и друге.

– Полиција је у постфранкистичком периоду задржала методе насиља – наводи се у извештају и оцењује да усвајање Устава 1978. године „није било довољно да се у потпуности прекину праксе из диктатуре“.

Извештај такође препоручује институционално признање жртава и могуће проширење истраживања на случајеве тортуре и злостављања који нису обухваћени садашњим анализама.

Документ је део ширег пакета извештаја који се односе и на репарације жртвама грађанског рата и франкизма, као и на историјску дискриминацију ромске заједнице у Шпанији, која је, према закључцима комисије, трајала вековима.

Извештајем су испуњене обавезе Закона о демократском сећању из 2022. године, који је захтевао од владе да у року од годину дана оснује три комисије, једну за истрагу кршења људских права, другу за проучавање репресије над Ромима и трећу за процену економских мера одређених за жртве грађанског рата и диктатуре.