Кина преузима светско лидерство у зеленој енергији

Кина је светски лидер у преласку са фосилних горива на чисте изворе енергије, а остатак света, укључујући Сједињене Америчке Државе, мора да следи њен пример, изјавио је за Гардијан бивши амерички државни секретар Џон Кери, уочи климатског самита COP31, на којем се очекује да ће Пекинг јасније показати своје амбиције у глобалној климатској политици.

Уочи почетка конференције COP31, која се ове године одржава у Турској, много се спекулише о томе да ли ће Кина коначно преузети водећу улогу коју је дуго избегавала. У најновијем петогодишњем плану, усвојеном у марту 2026. године, Кина се први пут обавезала да ће „активно учествовати у глобалном управљању климатским питањима и предводити га“. COP31 би могао да пружи прве назнаке да је Пекинг спреман да такве најаве претвори у дела, чему се у прошлости углавном опирао.

Зелена енергија представља важан део извозног сектора који је омогућио кинеској економији, успореној након пандемије, да остане на стабилном путу. Успех извоза у оштрој је супротности са неуспехом да се значајније повећа домаћа потрошња, што представља структурну слабост која већ дуго задаје проблеме кинеском руководству.

Извоз чистих технологија премашио је 220 милијарди долара у 2025. години, а очекује се да ће ове године додатно порасти. Кина, земља са највећим емисијама гасова са ефектом стаклене баште, истовремено је и водећи светски добављач технологија за чисту енергију. Њени производни капацитети чине око 85 одсто светских капацитета у ланцима снабдевања соларном технологијом и 80 одсто у ланцима снабдевања литијум-јонским батеријама, док је 2025. године готово 75 одсто електричних аутомобила у свету произведено у тој земљи.

Промишљени потези Кине у овом тренутку могли би да је поставе у средиште будућег светског поретка заснованог на електричној енергији, подстакну њене супарнике на сарадњу и учврсте њен утицај на глобалном југу.

У међувремену, друге земље, укључујући САД под Доналдом Трампом, знатно су заостале. Кери је упозорио да ће претрпети економску штету, а истовремено додатно угрозити климу, уколико и саме не прихвате енергију са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште и убрзану електрификацију.

– Једина земља која је изузетно убрзала тај процес јесте Кина. Остатак света посрће, док нам природа сваке недеље, сваког дана, шаље све снажнија упозорења – рекао је Кери.

Објашњавајући разлоге кинеског заокрета, Кери је указао на настојање Пекинга да смањи зависност од увоза енергената.

– Кина је одједном схватила да превише зависи од нафте и гаса из других земаља и одлучила је да мора да постане независна. Друге земље су, од почетка рата у Ирану и поремећаја пловидбе кроз Ормуски мореуз, донеле сличну одлуку и сада делују самостално. Дошло је до огромног пораста коришћења обновљивих извора енергије. Хвала ти, Доналде Трампе – нагласио је Кери.

Кери је указао и на економску исплативост енергетске транзиције, истичући да обновљиви извори енергије већ представљају повољнију алтернативу фосилним горивима.

– У овом тренутку обновљиви извори енергије, у комбинацији са складиштењем енергије и одређеном употребом гаса као прелазног решења, јефтинији су и ефикаснији од ослањања искључиво на фосилна горива.

Говорећи о дугорочном правцу развоја светске енергетике, оценио је да је прелазак на електричну енергију процес који више није могуће зауставити.

– Тржиште је донело своју одлуку и на глобалном нивоу креће се ка електричној енергији и статусу држава чија се моћ заснива на електричној енергији. Људи прелазе на струју и настојаће да је производе на најчистији могући начин. То је избор за који видим да се спроводи на многим различитим местима. Тај процес је незаустављив.

Кина је већ саопштила да жели да се на конференцији COP31 разговара о слободном протоку зелених технологија у условима „све интензивнијих“ геополитичких сукоба. То се широко тумачи као алузија на америчке и европске царине на производе попут кинеских електричних возила и соларне опреме.

Ли Шуо из Института за политичка истраживања Азијског друштва (ASPI) то објашњава на следећи начин:

– У свету у којем су климатске мере некада сматране ограничењем привредног раста, а сада све више постају његов покретач, Кина се суочава са једним посебним питањем: хоће ли преузети водећу улогу не из обавезе, већ из сопственог интереса?

ФОТО: Fahroni/Shutterstock

Кина као земља која делује и остварује резултате

Председавајући овогодишњом конференцијом обећали су да ће COP31 бити самит „спровођења и убрзања“, а када је реч о зеленој транзицији, ниједна земља није спроводила промене нити их убрзавала у мери у којој је то чинила Кина. Као резултат тога, емисије штетних гасова су од марта 2024. године у тренду стагнације или пада, показује анализа портала „Карбон бриф“.

Пекинг енергетску транзицију посматра као „кључну за економску модернизацију и енергетску безбедност, са значајним последицама по међународни утицај“, изјавио је Кевин Ту из Оксфордског института за енергетске студије. Ратови у Украјини и на Блиском истоку, као и њихов утицај на снабдевање нафтом и гасом, само су учврстили такав став.

Ти сукоби истовремено су указали на геополитичке последице глобалног преласка на зелену енергију. У ери фосилних горива, положај америчког долара као светске валуте за трговину нафтом обезбедио је Вашингтону „оно што се назива изузетном привилегијом да буде глобални зајмодавац у крајњој нужди“, изјавила је Изабел Хилтон, оснивач специјализованог еколошког медија „Чајна дајалог“.

– Без тога, положај САД у свету изгледа слабије, а ако се томе дода кинеска доминација у снабдевању чистим технологијама и ланцима снабдевања који омогућавају њихову производњу, америчка превласт делује још рањивије.

У међувремену, кинески председник Си Ђинпинг описује Кину као „земљу која не остаје на речима, већ предузима конкретне кораке у циљу глобалног развоја“, док државни медији често представљају кинеске пројекте обновљиве енергије у земљама од Индонезије и Пакистана до Кеније. Вредност споразума у области зелене енергије, склопљених у оквиру кинеске иницијативе „Појас и пут“, већ је у првој половини 2026. године премашила укупан износ за целу 2025. годину.

Те земље могле би да буду важни савезници Пекинга уколико Кина успе да питање царина уврсти у преговоре. Кевин Ту сматра да би Кина у том случају могла да рачуна и на подршку других великих земаља у развоју.

– Кина ће вероватно наићи на подршку Бразила, Индије, Јужне Африке и других земаља у развоју које су забринуте због трошкова и последица по приступ тржиштима које доносе трговинске мере повезане са климатском политиком.

Потреба за поверењем

Кина се до сада углавном уздржавала од постављања амбициозних политичких циљева и обликовања дневног реда на скуповима попут климатских конференција УН. Према речима Кејт Логан из Аустралијског института за стратешку политику (ASPI), Пекинг има неодређен став према плановима за утврђивање глобалног циља електрификације, иако би такав циљ лако могао да испуни. Разлог је делимично у томе што Кина нерадо прихвата споља наметнуте циљеве, али и у настојању да усклади различите интересе својих партнера са глобалног југа.

Јисјен Сун, професор управљања одрживим развојем на Универзитету у Бату, сматра да и даље постоји несклад између начина на који кинески званичници виде улогу своје земље у глобалној климатској политици и очекивања међународне заједнице.

– И даље мислим да постоји несразмера између ставова кинеских креатора политике о улози коју Кина може да има у глобалном управљању климатским питањима и међународних очекивања о утицају који би требало да остварује – рекао је Сун.

Уколико свет жели да Кина преузме водећу улогу, потребно је променити околности и указати јој више поверења, сматра он.

– Друге земље морају да буду спремне да прихвате кинеско лидерство, а мислим да то тренутно није случај, нарочито када је реч о земљама глобалног севера.

Аналитичари ће пажљиво пратити потезе Кине у вези са обавезама финансирања климатских мера и подршком „праведној транзицији“, концепту чији је циљ заштита права радника и њихове егзистенције током преласка са фосилних горива на друге изворе енергије.

Пратиће се и могући сигнали да Пекинг намерава да се кандидује за домаћина климатске конференције COP33 2028. године. Према наводима, кинески званичници још разматрају да ли би организовање тог скупа било у интересу земље.

За сада, како оцењује Логан, Кина би била задовољна и конференцијом која не би нужно донела историјске резултате, али би се завршила у релативној атмосфери сарадње.

– Дакле, без великих потреса – закључила је она.