Кина уводи роботе и интелигентне агенте у економију

ФОТО: REUTERS/Tingshu Wang

Кина је представила нови петогодишњи план којим најављује агресивну примену вештачке интелигенције у готово свим секторима своје економије. План истиче циљ да земља заузме “командне висине” у науци и технологији, са посебним фокусом на квантно рачунарство и хуманоидне роботе.

Документ је објављен уочи отварања Националног народног конгреса и јасно показује амбиције Пекинга да доминира у кључним технолошким областима, док се истовремено припрема за демографске изазове и смањење радне снаге.

Петогодишњи план од 141 стране детаљно описује низ социо-економских циљева и политика, а АИ се помиње више од 50 пута. Посебан “АИ+ акциони план” предвиђа експериментисање са роботима у секторима са мањком радне снаге и имплементацију АИ агената који могу самостално обављати задатке.

Циљ је повећати продуктивност и перформансе у производњи, логистици, образовању и здравству. Пекинг такође види АИ и роботику као средство за убрзање иновација и побољшање конкурентности своје економије.

Кинеске власти истичу да земља предњачи у истраживању и примени АИ, биомедицине, роботике и квантне технологије, док су постигнути значајни напреци у независном развоју чипова. У плану се посебно наглашава улагање у 6Г, хуманоидне роботе и интерфејсе између машина и људског мозга.

Пекинг такође планира развој нуклеарне фузије, вишекратних тешких ракета, квантне комуникације са интегрисаним свемир-земља мрежама, као и истраживања на Месецу, што показује амбицију да постане светски лидер у истраживању и развоју.

Једна од кључних новина у овом плану је промовисање опен-соурце АИ заједница. Кина жели да користи отворене технологије као конкурентску предност у односу на САД, што ранији планови нису наглашавали.

Аналитичари сматрају да је ово стратешки потез којим Пекинг планира да развије таленте и убрза иновације у основним теоријама и технологијама, чиме се повећава глобални утицај кинеске АИ индустрије.

План такође указује на фрустрације због зависности од америчке технологије, укључујући чипове и авионе, што је постало посебно важно у контексту трговинских тензија. Кина сада жели да сама производи кључне технологије и смањи спољне ризике.

Улагања у хипер-скале рачунарске кластере, јефтину електричну енергију и развој талената само потврђују амбицију Пекинга да постане глобални лидер у иновацијама и технологији, уз фокус на стратешке секторе и дугорочне технологије будућности.

БАНЕР