Народна Република Кина данас је успешно лансирала свемирску летелицу „Шенџоу 23“ са тројицом астронаута ка свемирској станици „Тјангонг“, а један члан посаде провешће годину дана у орбити, што ће представљати најдужи боравак кинеског астронаута у свемиру до сада, у оквиру припрема Пекинга за планирано слетање људи на Месец до 2030. године.
Летелица „Шенџоу 23“ лансирана је у 23.08 по локалном времену из Сателитског центра Ђиућуан на северозападу Кине, помоћу ракете „Дуги марш 2Ф Y23“, наводи Ројтерс.
Посаду чине командант Џу Јангџу, пилот Џанг Јуанжи и специјалиста за корисни терет Ли Ђиајинг, бивши полицијски инспектор из Хонгконга и први астронаут из тог града који учествује у кинеској свемирској мисији.
Кинеска агенција за свемирске летове са људском посадом саопштила је да ће накнадно бити одлучено који астронаут ће остати годину дана на станици „Тјангонг“, у зависности од развоја мисије.
Такав боравак представља једну од најдужих свемирских мисија у историји, али је и даље краћи од рекорда руског космонаута из 1995. године, који је у орбити провео 14 и по месеци.
Кина, којој је остало мање од четири године до планираног слетања на Месец, интензивно развија нову опрему и технологију за лунарне мисије, укључујући ракете „Дуги марш 10“, свемирски брод „Менгџоу“ и лунарни лендер „Лањуе“.
ФОТО: AP Photo/Ng Han GuanОд 2021. године кинеске мисије „Шенџоу“ шаљу по три астронаута на шестомесечне боравке на станици „Тјангонг“.
Кинеска свемирска агенција тренутно обучава и двојицу пакистанских астронаута, од којих би један могао да учествује у краткотрајној мисији на „Тјангонгу“ већ ове године.
Претходна мисија „Шенџоу 22“ лансирана је раније него што је планирано, како би вратила три кинеска астронаута на Земљу након што је њихова летелица „Шенџоу 20“ оштећена свемирским отпадом у орбити.
Кина је до сада на Месец слала само роботске мисије, али је у јуну 2024. године постала прва држава која је уз помоћ робота донела узорке са тамне стране Месеца.
Успешно слетање људи на Месец пре 2030. године додатно би ојачало кинески план да заједно са Русијом до 2035. успостави сталну базу на Месецу.
Научници ће током продуженог боравка астронаута проучавати последице изложености радијацији, губитка коштане масе и психолошког стреса у свемиру.
Кинески државни медији пренели су и да Пекинг спроводи први експеримент са „вештачким људским ембрионом“ у свемиру, након што су узорци људских матичних ћелија послати посади мисије „Шенџоу 22“ на станици „Тјангонг“.
Циљ експеримента је, напомиње Ројтерс, проучавање дуготрајног боравка, преживљавања и репродукције људи у свемиру.
Кина је до сада готово десет пута слала астронауте на своју свемирску станицу, али ново лансирање долази, према оценам Ројтерса, у тренутку убрзане свемирске трке са Сједињеним Америчким Државама око будућих мисија на Месец.
Вашингтон је раније оптуживао Пекинг да планира колонизацију и експлоатацију ресурса на Месецу, што је Кина одбацила.
Америчка свемирска агенција НАСА планира мисију са људском посадом на Месец 2028. године, две године пре кинеског циља.
Сједињене Америчке Државе желе да успоставе дугорочно присуство на Месецу као припрему за будуће људске мисије на Марс.
