Како су Хути развили ратну машинерију

Од побуњеничког покрета који се некада ослањао на заплењено оружје јеменске војске и помоћ из иностранства, Хути су за нешто више од деценије изградили војну структуру способну да производи и склапа део сопственог наоружања. Њихови ланци снабдевања данас се протежу од Кине, преко Рога Африке и земаља Залива, до скривених радионица у Јемену.

Развој таквих војних капацитета могао би значајно да ојача положај Хута на Блиском истоку. Они и даље добијају оружје и обавештајну подршку од Ирана, али све већа способност да сами производе или склапају беспилотне летелице и друге системе омогућава им да наставе борбу чак и када су традиционални канали снабдевања поремећени.

Колико се мрежа снабдевања Хута проширила далеко изван Јемена показује пример Алија ел Вазира, 47-годишњег Јеменца познатог под надимком „Принц“. „Економист“ пише да он послује у кинеском Гуангџоуу, око 7.000 километара од Јемена, на једном од најважнијих светских тржишта индустријске и електронске робе.

Америчко Министарство финансија ставило га је 2024. године под санкције због оптужби да је за Хуте набављао материјале који се могу користити у производњи оружја. Касније су санкције уведене и другим трговцима повезаним са истом мрежом.

Управо такви канали набавке постали су важан део војне машинерије Хута. Уместо ослањања искључиво на испоруке готовог оружја, они су развили мрежу преко које из иностранства набављају компоненте и материјале, а затим их користе за склапање и производњу оружја у Јемену. Тај модел им омогућава да постепено граде сопствене производне капацитете и смањују непосредну зависност од готових испорука из Ирана.

ФОТО: Mohammed HUWAIS/AFP/Profimedia

Од заплењених ракета до сопствене производње

Преломни тренутак догодио се 2014. године, када су Хути заузели Сану. Краткотрајни савез са бившим председником Алијем Абдулахом Салехом и деловима војске који су му остали лојални омогућио им је приступ озбиљнијем наоружању, укључујући ракете совјетског порекла „скад“ и „точка“.

Истовремено је растао значај Ирана. После саудијске војне интервенције у Јемену 2015. године, Техеран је појачао подршку Хутима, укључујући балистичке ракете, беспилотне летелице и друго наоружање. Ирански саветници и припадници либанског Хезболаха помагали су им и у обуци.

Међутим, тај модел се временом променио.

Лидер Хута Абдул Малик ел Хути у септембру је тврдио да његов покрет сада производи оружје „од нуле“. Економист оцењује да је таква тврдња вероватно претерана, али истовремено указује на све више доказа да се значајан део њиховог арсенала данас производи или склапа у самом Јемену.

– Брзина и амбиција војне производње Хута изненадиле су многе посматраче – наводи Фабијан Хинц из организације Conflict Armament Research, која прати нелегалну трговину оружјем.

Велики део њиховог оружја и даље је заснован на иранским конструкцијама, али се поједини системи, међу којима су беспилотне летелице средњег домета, могу производити углавном без иранских делова.

ФОТО: em_concepts/Shutterstock

Кина постаје важна карика

Производња се, према доступним подацима, углавном одвија далеко од погледа јавности, укључујући објекте у планинским областима Јемена. Због тога је тешко утврдити њене стварне размере.

Ипак, подаци о заплењеним пошиљкама показују важну промену. Током претходне деценије у теретима намењеним Хутима углавном је проналажено готово оружје, укључујући пушке и ракете. Данас се све чешће заплењују компоненте од којих се оружје може направити – мотори, електричне инсталације, пропелери и други делови.

Променили су се и канали набавке. Док су се Хути раније у великој мери ослањали на испоруке из Ирана, данас значајан део компоненти и материјала набављају преко шире међународне трговачке мреже. Међу заплењеним пошиљкама све је више делова кинеског порекла или робе набављене преко компанија и посредника који послују у Кини, пре свега у великим трговачким центрима попут Гуангџоуа и Хонгконга.

Проблем за контролу такве трговине представља чињеница да велики број производа има двоструку намену. Исти мотори, електроника или други делови могу имати потпуно легитимну цивилну употребу, али и постати компоненте беспилотних летелица и других система.

Кријумчари зато пошиљке понекад декларишу као „индустријску опрему“. Са друге стране, постоје и компоненте за које стручњаци сумњају да су посебно наручене за војне потребе.

ФОТО: TANJUG/AP Photo/Hani Mohammed

Мрежа коју је тешко пресећи

Заустављање таквог система снабдевања показало се као изузетно тежак задатак. Америчке санкције нису угасиле мреже повезане са Хутима, док је покрет више од деценије обухваћен и ембаргом Уједињених нација на оружје.

Проблем је што терет до Јемена не стиже само једним путем. Део робе креће се копненим правцима преко Уједињених Арапских Емирата и Омана, док други токови воде преко Џибутија и Сомалије.

Тим Лендеркинг, амерички изасланик за Јемен од 2021. до 2025. године, сликовито је описао начин на који та мрежа функционише

– Терет се пребацује са великих бродова на мање, потом на сасвим мале чамце, а на крају стиже и на товарне животиње и леђа људи – описао је Лендеркинг, наводећи да је муниција откривана чак и у камионима са воћем и поврћем, где је била сакривена међу товаром.

Контролу кретања терета додатно отежава политичка подељеност Јемена. Влада која се супротставља Хутима састоји се од различитих група чије безбедносне структуре не делују увек координисано.

– Различитим оперативним центрима управљају различите фракције. То је ноћна мора – објашњава Бара Шибан из Краљевског института уједињених служби (RUSI).

Хути прерастају улогу иранског савезника

Способност производње оружја у Јемену омогућава Хутима да наставе војне операције и када је снабдевање из Ирана отежано. Парадоксално, таква самосталност одговара и Техерану.

Иран годинама настоји да савезничке оружане групе оспособи да што већи део војних активности обављају самостално. Хезболах је, на пример, развијао производњу беспилотних летелица и покушавао да ракете претвара у прецизније навођено оружје.

– Иран је улагао напоре да својим савезницима омогући локалну производњу – наводи Хинц.

Хути су, међутим, сада у повољнијем положају од неких других делова такозване осовине отпора. Иако и даље добијају значајну помоћ Техерана, њихова способност да набављају компоненте на светском тржишту и склапају оружје у Јемену смањује степен непосредне зависности од Ирана.

То мења и њихове политичке амбиције. Хути себе све мање представљају само као једног од иранских регионалних савезника, а све више као силу која претендује на трајну власт у Јемену. Истовремено траже везе са Русијом и развијају контакте са оружаним групама у Африци.

Бивша америчка дипломата Барбара Лиф њихову амбицију описује као настојање да постану својеврсни „мали Иран“ у сопственом суседству.

Управо у томе лежи најважнија промена. Иранска помоћ била је пресудна за успон Хута, али организација која је некада зависила од испорука готовог оружја данас гради систем у којем глобално набављене компоненте, кријумчарски правци и локална производња чине једну целину. Због тога би њену војну способност убудуће могло бити много теже ограничити само притиском на Техеран.