Грађани Израела изаћи ће 27. октобра на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамас 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бењамина Нетанјахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе данас светски медији.
Право гласа има око 7,3 милиона грађана, а на изборима учествује 35 странака.
Бирачка места биће отворена од 7 до 22 часа по локалном времену, док се први показатељи резултата очекују након затварања биралишта.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Избори ће бити одржани по пропорционалном систему, а у Кнесет, израелски парламент са 120 места, улазе странке које освоје најмање 3,25 одсто гласова, појашњава Ал Џазира.
Гласање се одржава у тренутку дубоке политичке и друштвене поларизације, након вишегодишњих сукоба на више фронтова, погоршања односа Израела са делом међународне заједнице и све израженијих унутрашњих подела, наводи Би-Би-Си.
Нетанјаху под притиском због напада Хамаса
Нетанјаху, који је на челу израелске владе провео већи део последње три деценије, суочава се са критикама због безбедносних пропуста који су претходили нападима Хамаса, као и због одбијања да се формира независна државна комисија која би испитала околности напада.
Његови противници сматрају да избори представљају прилику да се утврди политичка одговорност за пропусте из октобра 2023. године, док израелски премијер инсистира да су војне операције против Хамаса и његових савезника допринеле јачању безбедности земље, преноси Ен-Би-Си њуз.
ФОТО: zmotions/ShutterstockГлавни Нетанјахуов изазивач је бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот, чија центристичка странка Јашар, према појединим истраживањима јавног мњења, бележи раст подршке, преноси Би-Би-Си.
Опозиција најављује оснивање независне истражне комисије, као и промене у погледу изузећа ултраортодоксних Јевреја од обавезног служења војног рока, додаје Ен-Би-Си.
Предизборна кампања обухватила је и питања економије, раста трошкова живота, образовања, здравства и криминала, док се у безбедносној политици наглашавају последице ратова у Гази и Либану и сукоба са Ираном, наводе Би-Би-Си и Ен-Би-Си.
Неизвесна борба за парламентарну већину
Ниједна странка не очекује да самостално освоји већину, због чега ће исход зависити од преговора о формирању владајуће коалиције.
Према анкети израелског јавног сервиса Кан, опозициони блок могао би да освоји 52 мандата, док би странке које подржавају Нетанјахуа добиле 50 места. Преостали мандати припали би мањим странкама, укључујући арапске политичке листе.
ФОТО: zmotions/ShutterstockАрапске странке могле би да имају пресудну улогу у формирању нове владе, али су оба главна блока за сада искључила могућност сарадње са њима, оцењује Ал Џазира.
Такав распоред снага отвара могућност дуготрајних преговора, формирања мањинске владе или расписивања нових избора уколико ниједан блок не успе да обезбеди подршку најмање 61 посланика, наводи та телевизија.
Посебно важна тема кампање је обавезно служење војног рока за ултраортодоксне Јевреје, који су деценијама имали могућност изузећа због верских студија. Захтеви да се та пракса оконча имају подршку дела опозиције, али и бирача деснице, истиче Ен-Би-Си.
ФОТО: zmotions/ShutterstockЗванични резултати требало би да буду објављени у року од осам дана, након чега ће председник Израела Исак Херцог поверити мандат за састав владе једном од посланика који буде имао највеће изгледе да обезбеди парламентарну већину, наводи Ен-Би-Си њуз.
За многе бираче, према оценама медија, избори представљају и гласање о одговорности за нападе 7. октобра, у којима је, према израелским подацима, убијено око 1.200 људи, док је 251 особа одведена у Газу као талац.
