Измене Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима предложене су јер је током шест месеци примене закона законодавац уочио да је потребно да се ураде одређена прецизирања, али да то не мења основни концепт закона, изјавио је данас привремени директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Србије Ђорђе Милић.
– Идеја је да све непокретности у Србији буду благовремено евидентиране, а оне и јесу већ евидентиране, кроз сателитске снимке, и наравно на основу поднетих захтева да се изврши њихов упис у катастар непокретности. То је важно јер ниједна непокретност не би смела да буде, како ми то кажемо популарно, ’правно невидљива’, односно да нема свог титулара, власника – изјавио је Милић за Танјуг.
На питање зашто се после само шест месеци врши измена закона, Милић је рекао да је то сасвим уобичајена пракса.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Приликом разматрања и доношења закона речено је да је ово посебан закон и да се посебним законом заправо дерогирају, односно не примењују редовни закони. Један посебан закон не може да замени неколико закона који су у редовном поступку. И овде се показало да је потребно, на основу ове анализе, прецизирати како би се уједначила пракса, како би Агенција, која је важна институција у обради ових захтева, и Републички геодетски завод уједначили праксу у поступању – навео је Милић.
Додао је да су и јединице локалне самоуправе постављале доста питања, с обзиром на то да је на шалтерима јединица локалне самоуправе 40 одсто грађана пријавило своје објекте који нису уписани.
Говорећи о конкретним изменама закона, популарно названог „Свој на своме“, Милић је рекао да је законодавац приметио да је потребно да се изврше измене и допуне закона у три сегмента, од којих је први да се елаборат геодетских радова поједностави, да се омогући да се посебни делови објеката уписују на основу скице.
– Кроз подзаконски акт биће прописана садржина скице, а шири се и круг људи који ће моћи да раде те скице, тако да је то једна добра новина. Без обзира на реакције стручне јавности, мислимо да, поред геодетских инжењера који су ту, наравно, први приликом израде ових скица и елабората геодетских радова, ту и инжењери архитектуре и дипломирани инжењери грађевине могу да дају снажан допринос, како би се отклонила евентуална уска грла – објаснио је Милић.
Како је рекао, у другој фази, када се направи дубља анализа свих поднетих захтева, а има их више од 2,6 милиона, од грађана ће се тражити додатна документација, а предложена измена ће им омогућити да благовремено допуне документацију.
– Позив грађанима је да самoinицијативно не доносе своју документацију, него да сачекају обавештење Агенције, и онда ће то у дигиталном формату, те скице, да убаце у своје постојеће захтеве – рекао је Милић.
Друга ствар која се показала у пракси, навео је Милић, јесте слање потврда као исправа, на основу којих се врши упис у Републичком геодетском заводу, и плаћање накнада, односно слање обавештења.
– Тај поступак ће сада бити ефикаснији, потврде ће се слати на основу обавештења које Агенција буде слала подносиоцима захтева и на основу евидентираних уплата, на основу накнада за упис, и онда ће да се шаље потврда. Тако да неће бити забележбе да није плаћена накнада, па да се накнадно после шаље захтев за скидање забележбе, тако да ће ова процедура кроз ове измене и допуне закона бити укинута – рекао је Милић.
Навео је да је трећа важна измена, с обзиром на то да је у закону омогућено да се уписују објекти који су завршени у конструктивном смислу, то што је законодавац сада предложио и дао неке упућујуће одредбе како даље наставити радове на тим објектима, јер су то грубо завршени објекти у грађевинском смислу.
– После те објекте треба опремити и ту негде иде упућујућа одредба на Закон о планирању и изградњи, где се прибављају одговарајућа решења о извођењу радова на основу члана 145 Закона о планирању и изградњи. Важно је напоменути да, на основу уписа, ови објекти који су уписани не добијају у редовном поступку дозволу за рад, него, уколико су то неки објекти у јавном коришћењу, они онда морају да прибаве одговарајуће дозволе по посебним законима, да ли се ради о противпожарној заштити, да ли се ради о неким законима за заштиту животне средине – навео је Милић.
Нагласио је да кроз упис добијамо власнике објекта.
– Када они постану правно видљиви, могу после да располажу њима у сваком смислу: да се ради пренос апсолутних права, да се ради располагање тим објектима, као и да се ставља хипотека на такву врсту непокретности – нагласио је Милић.
Додао је да постоје измене закона везане за објекте веће од 400 квадратних метара.
– Ту је законодавац видео да је потребно, с обзиром на то да је закон, пре свега, усмерен на породичну имовину, на стамбене објекте, да неки објекти који су преко 400 квадрата имају фиксну накнаду до 400 квадрата. То је она накнада која је прописана законом од 100 до 1.000 евра, а касније, за сваки метар квадратни преко 400 квадрата тих породичних објеката, плаћаће се накнада у висини пуног доприноса за уређивање грађевинског земљишта – објаснио је Милић.
