Свет је из пандемије ковида 19 изашао са обећањем да се исти хаос више неће поновити. Државе су најављивале бољи надзор над новим заразама, веће залихе медицинске опреме, бржу производњу вакцина и праведнију расподелу лекова. Неколико година касније, глобални систем за одговор на нову пандемију и даље није завршен.
Најновије упозорење стигло је са заседања Генералне скупштине УН, где је требало да буде усвојена политичка декларација о спречавању пандемија, припремљености и заједничком одговору. Документ није био међународни закон, али је требало да покаже да су државе спремне да сарађују када се појави нова опасна зараза, пише Гардијан.
Сједињене Америчке Државе одбиле су да подрже текст и тако онемогућиле његово усвајање консензусом. Према писању Гардијана, професор глобалног здравственог права са Универзитета Џорџтаун Лоренс Гостин оценио је да је америчка одлука озбиљно ослабила глобално планирање и показала намеру Вашингтона да се повуче из међународне здравствене сарадње.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Италија је такође одбацила декларацију, док је Европска унија подржала њен главни циљ, али је поставила границе када је реч о интелектуалној својини и могућем обавезном преносу технологије. Документ би касније ипак могао да буде усвојен већином гласова, али без сагласности најмоћнијих држава његова политичка тежина биће знатно мања.
Питање зато више није само да ли ће се појавити нова пандемија. Главна дилема гласи да ли ће државе, када се то догоди, поново почети да преговарају о вакцинама, подацима и медицинској опреми тек пошто болнице буду препуне.
Декларација УН пала је на политичким поделама
Предложена декларација требало је да потврди заједничку обавезу држава да улажу у лабораторије, надзор заразних болести, здравствене раднике, производњу медицинске опреме и системе раног упозоравања. У тексту је истовремено наведено да свет још није довољно спреман за будуће пандемије.
Америчка делегација саопштила је да није у могућности да подржи документ. Директорка америчких Центара за контролу и превенцију болести Ерика Шварц указала је на, како је навела, спорне идеолошке формулације и нерешене преговоре о дељењу патогена, вакцина и лекова.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаАдминистрација Доналда Трампа била је незадовољна помињањем једнаког приступа здравственој заштити, као и сексуалних и репродуктивних здравствених услуга. Вашингтон је претходно напустио Светску здравствену организацију, уз образложење да она током пандемије ковида 19 није деловала довољно ефикасно и независно.
Одбијање декларације не значи да су САД правно спречиле друге државе да побољшавају своје здравствене системе. Политичке декларације УН нису правно обавезујуће. Њихова вредност почива на спремности влада да обећања претворе у новац, националне планове, лабораторије и заједничке механизме реаговања.
Управо због тога изостанак консензуса представља озбиљан сигнал. Ако државе не могу да се договоре о необавезујућем тексту у тренутку када нема глобалне здравствене кризе, још је неизвесније како ће сарађивати када се појави нови вирус, затворе границе и почне борба за ограничене количине вакцина.
САД су деценијама биле један од главних финансијера глобалног надзора заразних болести. Америчке лабораторије, универзитети и здравствене агенције имале су кључну улогу у откривању нових патогена и развоју терапија. Њихово повлачење зато не оставља само политичку, већ и финансијску и научну празнину.
Ко даје узорке, а ко добија вакцине
Најтежи спор односи се на систем приступа патогенима и расподеле користи, познат као PABS. Његова основна идеја делује једноставно: држава у којој се појави нови опасан вирус брзо дели узорке и генетске податке, а заузврат добија праведан приступ тестовима, лековима и вакцинама који буду развијени на основу тих информација.
У пракси, питање отвара сукоб између богатијих земаља, фармацеутских компанија и држава са слабијим здравственим системима. Сиромашније земље страхују да ће поново предати кључне податке, док ће највећи део медицинских производа завршити у државама које могу да плате највишу цену.
ФОТО: Shutterstock/Dmitry NaumovТоком пандемије ковида 19 богате земље унапред су куповале огромне количине вакцина, док су многе сиромашније државе месецима чекале прве испоруке. Због тог искуства афричке земље и друге државе у развоју траже јасне и обавезујуће гаранције да ће део произведених вакцина, тестова и терапија бити доступан земљама које су поделиле патоген.
Поједине европске земље и представници фармацеутске индустрије упозоравају да би обавезан пренос технологије и сувише строга правила могли да угрозе интелектуалну својину и успоре истраживања. Као компромис помиње се систем који би комбиновао обавезне и добровољне механизме.
Светска здравствена организација усвојила је Споразум о пандемијама, али он још не може у потпуности да заживи док не буде завршен анекс о систему PABS. Тек након његовог усвајања државе могу да приступе потписивању и ратификацији споразума. Он ће ступити на снагу 30 дана пошто га ратификује најмање 60 земаља.
Преговори обухватају и структуру лабораторијске мреже, уговоре о размени материјала и дефинисање користи које настају употребом узорака и генетских секвенци. Директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебрејесус упозорио је да нова пандемија неће чекати да државе превазиђу своје разлике.
Шта стварна припремљеност подразумева
Припремљеност за пандемију не своди се на складиштење маски и респиратора. Она почиње локалним здравственим системом који може да препозна необичну групу оболелих, брзо пошаље узорке у лабораторију и упозори националне и међународне институције.
Неопходне су лабораторије способне да идентификују нови патоген, болнице са плановима за повећање капацитета и обучени здравствени радници који неће бити остављени без заштитне опреме. Државе морају да знају где могу да набаве лекове, реагенсе и кисеоник ако светска потражња нагло порасте.
Важан део одбране је и производња. Ако се вакцине и лекови производе у само неколико земаља, затварање граница или ограничење извоза може да остави читаве регионе без помоћи. Због тога међународни споразум предвиђа јачање локалне производње и глобалну мрежу за снабдевање и логистику.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСистем мора да обухвати и животиње, пољопривреду и животну средину. Велики број нових заразних болести прелази са животиња на људе. Праћење вируса код дивљих и домаћих животиња зато може да пружи упозорење пре него што се појави неконтролисано ширење међу људима.
Подједнако важна је комуникација са јавношћу. Током ковида 19 дезинформације о вакцинама, пореклу вируса и мерама заштите шириле су се готово једнако брзо као сама зараза. Здравствени систем који располаже лабораторијама и вакцинама може и даље да доживи неуспех ако грађани немају поверења у његове препоруке.
Светска здравствена организација наглашава да Споразум о пандемијама не даје тој организацији овлашћење да државама наређује затварања, ограничења путовања или обавезну вакцинацију. Одлуке остају у рукама националних власти, док би СЗО требало да обезбеди координацију и стручну подршку.
Следећи патоген можда неће бити респираторни вирус попут ковида 19. Опасност може доћи од новог облика грипа, болести која се преноси преко животиња, бактерије отпорне на антибиотике или заразе која се у почетку шири непримећено.
Није могуће предвидети где ће и када почети следећа пандемија. Могуће је, међутим, унапред договорити како ће се делити информације, ко ће производити медицинску опрему и како ће вакцине стизати до најугроженијих. Управо у том делу свет и даље касни.
Неуспех у УН не доказује да је глобална сарадња окончана, али показује колико је она крхка. Научни напредак омогућава да се патоген препозна и вакцина развије брже него икада. Политички систем, међутим, још није решио ко ће ту вакцину добити, по којој цени и колико брзо. Због тога свет следећу пандемију можда неће дочекати без знања и технологије – већ без договора.
