Кажемо хантавирус, а мислимо ковид: Епидемија са крузера пробудила старе страхове

Од Аргентине до Холандије трајала је трка са временом како би се лоцирао извор заразе и спречило даље ширење респираторне болести за коју не постоји вакцина, већ само неизвесна борба на интензивној нези

Оно што је требало да буде рутинска експедиција на јужном Атлантику претворило се у међународну здравствену драму коју је узроковао хантавирус. Наиме, на луксузном крузеру „МВ Хондиус“, под холандском заставом, избила је епидемија хантавируса, а ситуација је брзо ескалирала од сумње на тешку респираторну болест до потврђених смртних исхода, стављајући у приправност здравствене системе од Аргентине и Јужне Африке, па све до Шпаније и Холандије. Светска здравствена организација (СЗО) одмах је преузела координацију, док су националне власти покушавале да балансирају између пружања медицинске помоћи и строгих карантинских мера.

ФОТО: AP Photo/Arilson Almeida

Избијање заразе пријављено је у недељу, 3. маја, убрзо након испловљавања брода из аргентинске луке Ушуаја ка Канарским острвима. На броду се налазило око 150 људи, а трагичан биланс износио је три преминуле особе – старији брачни пар из Холандије и један држављанин Немачке. Док се брод кретао преко океана, вести о смрти путника и критичном стању других покренуле су хитну истрагу о пореклу вируса.

Андски сој је једини познати облик вируса који се преноси директно са човека на човека, што из темеља мења све здравствене протоколе

Кључни тренутак у овој кризи наступио је када су јужноафрички стручњаци идентификовали специфичан сој вируса. Тамошњи министар здравља Арон Мотсоаледи потврдио је најмрачније сумње епидемиолога.

„То је најопаснији облик хантавируса, способан да се преноси са човека на човека. Реч је о тзв. Андском соју и то је једини познати сој који се преноси међу људима“, изјавио је јужноафрички министар.

Ова информација драстично је променила протокол поступања, јер хантавируси обично захтевају директан контакт са излучевинама глодара да би заразили човека.

Паралеле са ковидом

Управо та способност вируса да се пренесе са животиња на људе и потом настави да се шири унутар људске популације, изазвала је спекулације у стручним круговима, подсећајући нас на прве дане 2020. године. Док свет са зебњом прати дешавања на Атлантику, наметнула се неизбежна компарација са коронавирусом који је потекао са пијаце у Вухану. Подсећања ради, COVID-19 је однео више од седам милиона живота широм планете, а почео је управо сличном, иницијално потцењеном сумњом у брзину и начин преноса.

Званичници СЗО тренутно су опрезнији у проценама, али могућност да Андски сој постане нови глобални изазов натерала је државе на хитне и ригорозне карантинске мере које нисмо видели још од завршетка ковид пандемије.

Како је у међувремену крузер најпре допловио до Тенерифа, где су се искрцали шпански путници како би били подвргнути даљој провери у карантинима, тако је идентификован нулти пацијент. Реч је о седамдесетогодишњем Холанђанину који је био орнитолог, а који је на пропутовању са супругом посетио једну аргентинску депонију како би посматрали ретку птицу. Обоје су међу жртвама вируса.

We live in a time when it is easy to close doors, to turn inward, to let fear harden into hostility.

Tenerife and #Spain chose differently. You have written something into the record of how humanity responds to a crisis, and the @WHO will carry that record forward.

Muchas… pic.twitter.com/9vI3R5Sbc4

— Tedros Adhanom Ghebreyesus (@DrTedros) May 12, 2026

Клиничка слика и превенција

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ изнео је важне податке о природи ове болести како би се смањила паника, истакавши да је у протеклих десет година у Србији забележено свега 127 случајева овог вируса.

„Хантавирусне инфекције се испољавају у два главна облика – хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС) и хантавирусни плућни синдром (ХПС). Облик забележен на крузеру, са тешким респираторним симптомима, указује на ХПС“, стоји у саопштењу „Батута“.

Обична метла може да постане савезник заразе подизањем контаминиране прашине директно у дисајне путеве

За ХПС, који има застрашујућу стопу смртности од 30 до 50 одсто, не постоји специфична антивирусна терапија или вакцина.

„Лечење је супортивно и фокусирано на интензивну негу плућних и бубрежних компликација“, саопштио је „Батут“.

С обзиром на то да инкубација може трајати и до 60 дана, све особе које су биле на броду или у контакту са оболелима остају под сталним надзором. Међу њима је и један држављанин Црне Горе, за кога је Институт за јавно здравље Црне Горе потврдио да је „доброг здравственог стања“, али да се ситуација пажљиво прати у складу са међународним процедурама.

Истрага у Аргентини

Док се оболели лече у изолацијама у Цириху, Јоханесбургу и Амстердаму, епидемиолози покушавају да лоцирају „нултог пацијента“ или извор заразе. Аргентинско Министарство здравља упутило је стручне тимове у Ушуају, одакле је брод кренуо 1. априла. Иако у тој области хантавирус није забележен деценијама, сумња се на локалне глодаре.

„Тимови ће вршити хватање и испитивање глодара у подручјима повезаним са кретањем путника како би се утврдило да ли вирус постоји у природним резервоарима“, саопштиле су аргентинске власти.

Занимљиво је да Аргентина ове године бележи пораст случајева хантавируса, са 42 забележена случаја до маја. Стручњаци попут руског академика Генадија Онишченка наглашавају да је избијање хантавируса на броду „изузетно редак случај“, јер се вирус најчешће преноси у шумским пределима или складиштима хране где има много глодара. Теорија да су путници били изложени зараженој прашини пре испловљавања, или да су глодари доспели на сам брод, и даље се проверава.

Док свет са зебњом прати дешавања, наметнула се неизбежна компарација са вирусом који је кренуо са пијаце у Вухану

Координисана акција

Ова криза је поново ставила у фокус важност хигијене и контроле глодара, чак и у луксузним туристичким аранжманима.

Због тога у основне препоруке за сузбијање ризика спада заптивање свих отвора у објектима кроз које би глодари могли ући, избегавање “сувог” чишћења (метења) у потенцијално зараженим просторима, као и строго хигијенско руковање храном и водом.

Без обзира на епилог, овај инцидент остаје опомена о крхкости глобалног здравља. Координисана акција СЗО и националних влада показује да је сарадња једини начин да се зауставе вируси. Иако је ризик за општу популацију мали, судбина путника са крузера постала је најважнија тема светске епидемиологије у овој години, бар за сада.

ШТА ЈЕ ХАНТАВИРУС И КАКО СЕ ПРЕНОСИ?

     Хантавируси представљају специфичну групу зооноза које изазивају пажњу епидемиолога због високе отпорности и тешких клиничких слика. Иако су њихови природни резервоари искључиво мали дивљи глодари, вирус не захтева директан угриз животиње да би прешао на човека. Најчешћи пут инфекције је заправо невидљив - удисање аеросола који настаје када се прашина, контаминирана излучевинама заражених животиња, подигне у ваздух. У Европи и Азији овај вирус традиционално напада бубрежни систем, док у Северној и Јужној Америци изазива драстично опаснији плућни синдром.

ФОТО: HANDOUT/AFP/Profimedia