Инфектолог Ножић: Андски сој хантавируса делимично мења правила игре

Инфектолог Дарко Ножић изјавио је данас да андски сој хантавируса делимично мења правила игре за инфектологе, јер је то једини сој који се преноси са човека на човека, али врло ретко с обзиром на то да је потребан дуготрајни контакт.

Он је рекао и да нема ризика од пандемије после појаве случајева заразе хантавирусом на крузеру „MC Hondus“.

Ножић је, говорећи о симптомима овог вируса, рекао да хантавирус почиње као грип, са повишеном температуром, болом у мишићима и кашљем, истакавши да је кратак дах и губитак ваздуха сигнал да се пацијент хитно мора јавити лекару.

– Пошто лек за овај вирус не постоји, модерна медицина у јединицама интензивне неге може да предузме све мере потпоре да би спасила пацијента, пре свега ту су респиратори јер су угрожена плућа код тог облика. Имамо и ми у Србији тај вирус, само што имамо облик који напада бубреге и ту је важно да постоје апарати са хемодијализом – изјавио је он.

На питање да ли постоји ризик од пандемије хантавирусом и да ли је оправдан страх јавности од ширења овог вируса у градовима у које су се путници са крузера вратили, Ножић је оценио да не постоји шанса да дође до пандемије јер се овај вирус јако тешко преноси, за разлику од короне која се врло лако преноси са човека на човека.

Ветеринар Бранимир Лазић изјавио је да се хантавирус преноси излучевинама пацова, најчешће „пиринчаних“ пацова дугог репа, који су најбројнији у Јужној Америци.

– База за полазак свих бровода за обилазак Антарктика је једна јужна лука у Јужној Америци где је сплетом несрећних околности и домовина тог пацова, који је преносилац анда соја вируса ког ми у Европи немамо – навео је он, говорећи о случајевима заразе хантавирусом на крузеру „MC Hondus“.

На питање како је могуће да да се на луксузном крузеру појави вирус који преносе дивљи глодари и да ли је вероватније да је вирус „унела“ заражена особа или да су на самом броду постојали глодари који нису били примећени, Лазић је рекао да је брачни пар који је први показао симптоме овог вируса, посматрао птице на некој депонији у Аргентини где су вероватно постојали дивљи глодари.

ФОТО: TANJUG/AP Photo/Arturo Rodriguez

Одговарајући на питање колико је овај вирус издржљив у спољашњој средини и затвореним системима као што је вентилација на броду, Лазић је објаснио да хантавирус није издржљив у контакту са неким дезинфицијансима.

Како је навео, овај вирус је опасан у затвореним системима, где није проветрено, а где људи бораве дужи временски период.

– Мислим да свим овим путницима низ околности није ишао на руку. Да су ти људи отишли на неко путовање где није тако затворен систем и где постоји квалитетнија вентилација, можда не би дошло до преноса вируса на остале путнике – оценио је ветеринар.

На питање које су кључне мере предострожности за људе који ових дана сређује викендице, подруме или објекте у којима постоје глодари, с обзиром на то да хантавирус није непознат у Србији, Лазић је рекао да је потребно да људи избегавају контакт са местима где се крећу глодари, и додао да уколико људи долазе на места где постоје глодари, неопходно је да спроводе тзв. влажно чишћење уз коришћење дезинфекционих средстава на бази хлора, заштитне маске и рукавица, а никако суво чишћење.