Са места на којем су амерички председници раније објављивали ратове или примирја, Меланија Трамп послала је личну поруку да је неправедно осумњичена за неморал, бранећи се од гласина да је Епстин посредовао брачној вези
Када је протеклог четвртка прва дама САД Меланија Трамп одлучним и сигурним кораком умарширала у салу за конференције Беле куће, саопштивши у неколико минута да не постоји никаква „блиска веза“ са сексуалним преступником Џефријем Епстином медији широм планете пренели су њену изјаву као догађај који је на тренутак засенио све друге, укључујући нафтну кризу али и жестоке конфликте на Блиском истоку или Украјини. То није случајно – афера Епстин дубоко је потресла зидине затвореног система доминације и експлоатације својствене добу надзорног капитализма, откривајући тотализујућу визију живота у глобалној кошници. Новац, утицај, моћ и сексуално насиље уплетени су у неразмрсиви чвор бешчашћа које је било привилегија богатих, табу о којем је смртницима било забрањемо и сањати, а камоли извештавати. У вртлогу сексуалних и нарко порока нашли су се бројни светски политичари, банкари, финансијери, глумци, једном речју „угледне“ јавне личности из најбогатијих друштвених кругова и великог броја држава са свих страна планете. И док су неки похитали да под различитим образложењима објасне своје улоге у спиралама садистичких оргија, укључујући и оставке на јавне функције, други су жестоко негирали постојање било каквих сазнања да се такво зло одигравало у њиховом присуству.
КРИЗНИ ПР
Америчке власти нису оптужиле председника САД Доналда Трампа за учешће или било какво незаконито поступање у поменутој афери, иако се његово лице појављивало на неким фотографијама или име помињало у пронађеним мејловима (преко 3.200 пута). Радна група Федералног истражног бироа (ФБИ) која је истраживала експлоатацију деце и трговину људима већину тврдњи је одбацила као неосноване, али то није спречило јавност да на друштвеним мрежама и по кулоарима говори о повезаности најмоћнијег америчког пара са контроверзним сексуалним предатором. Једно од првих правила кризног ПР-а је негација одговорности, при чему је организовање конференције за штампу без права новинарима да постављају питања неуобичајен и непопуларан поступак.
ФОТО: REUTERS/Evan VucciКонференција за штампу је била прецизно режирана и гламурозна организована представа која је требала да оснажи имиџ прве даме и заштити њен друштвени статус. Ауторитет извора информације требао је да отклони сваку сумњу у веродостојност гласина са друштвених мрежа, које су очито узнемириле прву даму. Сиво одело са оштрим линијама наглашавало је репрезентативност и официјелност њеног краћег обраћања, из којег је исијавало самопоуздање и уверљивост. Иако Џуди Џејмс, стручњакиња за говор тела сматра да се обраћала са великом дозом емпатије и ауторитета издвајамо врхунску реторичку увежбаност која није скривала намеру да минимизира своје учешће: „Никад нисам имала однос с Епстином“, тврди она, додајући: „Лажи које ме повезују са њим морају данас престати“. То је тачка ослонца која треба да покаже њену невиност и пренесе јавности како је црвена линија пропагандног шиканирања и прогона прескочена. Означавајући своју комуникацију са Епстиновом сарадницом Гилејн Максвел као „ништа више од лежерне кореспонденције“, негирала је да је била упозната са злостављањем жртава сводећи своју и Доналдову улогу на ниво обичног присуства заједничким забавама.
Међутим, када је на кратко са мреже Икс нестало 16 фајлова са сличним садржајима грудва је почела да се котрља са само једним питањем: шта то Трампови још крију од јавности?
Организовање псеудо-догађаја како би се скренула пажња јавног мнења са неког актуелног проблема могући је разлог одржавања ове изненадне конференције за медије. У ширем контексту није небитан ни податак да је рејтинг америчког председника тих дана пао на најнижу тачку откако се вратио у Белу кућу (Ројтерсова истраживања показују 36 одсто), што је последица раста цена горива и скупог рата у Ирану. На крају, не треба занемарити ни улогу дубоке државе која не крије аверзију према актуелном нарцисоидном лидеру.
ИЗА КУЛИСА АМЕРИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Из угла спин мајстора који су креирали медијски догађај прва дама је перфектно одиграла своју ролу. Прочитавши већ припремљену изјаву она је погледом прошла салу, не обарајући очи, чиме је желела да истакне како нема чега да се стиди, али и да истовремено оснажи визуелну комуникацију са присутним новинарима. Стиснуте усне су прикривале љутњу, која се могла приметити и када је оштрим кораком напустила подијум, не осврћући се на питања која су јој новинари добацивали. Била је то слика горде и повређене даме која не скрива разочараност што је неко довео у питање њену репутацију, са мером достојанства примереног простору у којем се све дешавало. Са места на којем су амерички председници раније објављивали ратове или примирја, Меланија Трамп је послала личну поруку да је неправедно осумњичена за неморал, бранећи се од гласина да је Епстин посредовао брачној вези. Било да пузе, лете или се дубоко скривају гласине су опасне јер избијају на површину рушилачком снагом, па је најефектнији начин супротстављања у њиховом предупређивању и контроли.
Конференција за штампу била је прецизно режирана и гламурозна организована представа која је требала да оснажи имиџ Меланије Трамп и заштити њен друштвени статус
Гласине су посебно опасне јер дискредитују најмоћнији пар света, смештајући га у прљав и сексуално фрустрирајући амбијент моралне изопачености. Њима нису важне чињенице, аргументи или докази, већ сумње које се шапатом преносе од уста до уста стварајући плетиво лажи, манипулација и дезинформација којима страшна стварност постаје још мрачнија. Меланија циља да освоји медијску пажњу, па наступа као заштитница интереса жртава, посебно жена, чиме тражи емоционалну подршку аудиторијума. Уживајући у светлима рефлектора некадашња манекенка позива амерички Конгрес да саслуша све Епстинове жртве, за шта добија позитивне сигнале са обе стране политичког спектра, али и отвара Пандорину кутију сведочења из којих ко зна шта још може испливати. У баруштини оног што се зове елита много је болесног, тривијалног, декадентног ђубрета чији се смрад прикривао мирисом новца. Коруптивни механизми присутни у свим порама друштва, укључујући судство и полицију омогућавали су Епстину да дуго ужива у луксузу и перверзијама за које ни чувени Маркиз Де Сад није знао да постоје. Зато су се гласине преко ноћи прошириле кроз све слојеве друштва – плач богатих на друштвеним мрежама убрзава догађаје јер оговарање постаје још гласније.
Питање мотива изненадног појављивања госпође Трамп и даље није затворено. „Добар комад“ како ју је називао Трамп у преписци са Епстином можда се заситио улоге даме у сенци са функцијом фикуса. Званична америчка администрација учинила је све да замагли истину о везама Трампових са Епстином, па не треба искључити ни намеру дубоке државе да стотине хиљада страница афере која је уздрмала свет отвори у потпуности, што би сферу интересовања бар на кратко померило са ратова и економије. Тада би се могло поверовати председнику Трампу како није знао да ће се његова супруга са којом је у браку преко две деценије обратити јавности и негирати било какву умешаност у злочине или сексуалне афере. Медијски спинови уносећи спорадични немир и патњу измештањем у јавну сферу застрашујућу истину претвориће у горку таблоидну мешавину о насиљу, политици, лажима, сексу и новцу у којој се све елите препознају. У пракси, медијски контролисана игра са значајним социјалним функцијама никада није спречила бежање од ружних сенки сопствене прошлости, а утисак је да би Трампови од њих радо побегли.
