,

Геополитика злата: Зашто Холандија премешта резерве из САД и Канаде у Лондон

ФОТО: Компас/Илустрација

Холандска централна банка (DNB) потврдила је да је 86 тона злата повучено из Сједињених Држава и Канаде и премештено у Лондон, уз образложење да је одлука донета због „све веће геополитичке нестабилности“.

Вредност премештених резерви мери се милијардама евра, а злато је сада смештено код Bank of England, где га је, према процени DNB-а, у кризним ситуацијама лакше продати или употребити, пише Би-Би-Си.

Операција је трајала неколико месеци, од марта до августа, и била је сложена и логистички захтевна. Председник DNB-а Олаф Слејпен рекао је да је овакав потез био неопходан како би се ојачала отпорност банке и повећала спремност за могуће кризе.

Одлука долази у тренутку повећаних тензија у светској трговини и безбедности, укључујући трговински спор између САД и Канаде и друге глобалне поремећаје.

Како је 86 тона злата премештено из Северне Америке

DNB је саопштио да је део операције обухватио физичко премештање златних полуга. Укупно 27 тона злата пребачено је из Њујорка и Отаве у Зејст у Холандији, а потом је приближно иста количина злата истог квалитета премештена из Холандије у Лондон.

Таквим поступком избегнута је потреба да се полуге топе и поново изливају како би одговарале стандардима који се примењују на различитим тржиштима. Ипак, детаљи о томе како је толика количина злата физички транспортована преко Атлантика нису објављени. Код оваквих операција безбедносни протоколи су изузетно строги, па централне банке обично не откривају руте, средства транспорта, време поласка или друге логистичке детаље.

Део злата није ни физички транспортован

Цела операција није спроведена само пребацивањем полуга. Други део резерви премештен је финансијском трансакцијом: DNB је продао злато које је држано у Њујорку, а потом купио одговарајућу количину злата у Лондону.

Према објашњењу банке, комбинација физичког транспорта и истовремене куповине и продаје омогућила је да се смање ризици који би постојали када би целокупна количина била превожена одједном. – Комбиновањем процеса куповине и продаје са физичким транспортом, DNB је расподелио ризике повезане са овако сложеним премештањем физичког злата – навела је банка.

Зашто је Холандија изабрала Лондон

Bank of England представља једно од најважнијих светских места за чување и трговање златом. Према објашњењу DNB-а, злато које се тамо налази сматра се најлакше утрживим златом на свету, што је посебно важно у кризним ситуацијама када централна банка мора брзо да реагује.

ФОТО: REUTERS/Hannah McKay

Ако централна банка хитно мора да прода део резерви, обезбеди ликвидност или користи злато као средство у међународним финансијским операцијама, лондонско тржиште омогућава бржи приступ купцима и другим институцијама. Због тога питање где се злато физички налази није само ствар безбедности, већ може да одреди и колико брзо банка може да га употреби.

Геополитичка нестабилност утицала на одлуку

DNB није прецизирао на које је конкретне догађаје мислио када је поменуо „геополитичку нестабилност“, али одлука долази у периоду значајних поремећаја у међународној трговини. САД и Канада налазе се у трговинском спору, а обе земље увеле су нове царине након неуспелих преговора.

Канада је посебно погођена америчким царинама на секторе челика, алуминијума, дрвне грађе и аутомобилске индустрије. Поред тога, додатне царине од 50 одсто уведене су на канадску робу вредну око 28 милијарди канадских долара. Глобалној неизвесности доприносе и ратни сукоби и поремећаји у међународној трговини, због чега централне банке све више пажње посвећују не само количини злата које поседују већ и месту на којем се оно налази.

Холандске резерве злата мењају географију

Пре ове операције DNB је 31,3 одсто својих резерви злата држао у Њујорку, док се 19,7 одсто налазило у Отави. Након премештања, удео злата у обе земље смањен је на по 18,5 одсто, док је удео резерви у Лондону значајно повећан.

ФОТО: Pixabay

Пре операције у Лондону се налазило 18,1 одсто холандског злата, а након пребацивања тај удео порастао је на 32,1 одсто. У самој Холандији и даље се чува 30,8 одсто резерви. Оваква расподела показује да DNB не жели да концентрише све резерве на једном месту, већ да их распореди између више финансијских и географских центара.

Холандија има више од 600 тона злата

Укупне холандске резерве на крају 2025. године износиле су 612,4 тоне злата, а према подацима DNB-а њихова вредност процењена је на око 72,2 милијарде евра. Злато већ деценијама има посебну улогу у резервама централних банака јер, за разлику од валута и државних обвезница, не представља обавезу неке друге државе или институције.

У периодима геополитичких тензија, инфлације или финансијске нестабилности његов значај додатно расте. Због тога потез Холандије није само логистичка операција премештања 86 тона племенитог метала, већ показује и како централне банке размишљају у времену повећаних геополитичких ризика: није довољно само поседовати злато – важно је и где се оно налази и колико брзо може да се употреби ако наступи криза.

БАНЕР