Нуклеарне електране. Хвала, али не хвала. Озрачићу се, сијаћу у мраку, тако да нећу морати ни јелку да китим. Духовит сам, помислим. Толико сам пута чуо ову некреативну доскочицу да ми ни кисели осмех не измами. А шта си сада ти бољи од других, које критикујеш? На тренутак ми одлуташе мисли, вођене треперавим немиром. Експлозија ствара ватрену лопту преко 3.800 ^oС на тлу. Мешају се пламене боје, као на акварел платну.

Да ли се то присећам филма Господар прстенова? Не видим ни Хобите, ни прстен. Мордор. Не. Пакао на Земљи. Људи, претворени у капљичасту слуз, остављају своју нуклеарну сенку по тротоарима и зидовима. Магнезијум-плава светлост уместо неба, рађа се чађави мрак, ускоро ће почети да пада густа, црна, лепљива киша. Радиоактивна и контаминирајућа. Топлотом ошамућена колона гута њене капи. Преживели раширених руку тумарају као духови. Знам где сам, Хирошима и Нагасаки, кулисе хорор филма. Експлозија, паника, радијациона болест, ређају се слике као на неком ђавољем калеодоскопу.

Ја да зависим од оператера на реактору, ко су ти људи уопште?! Ником ништа не верујем, боље је тако. Неће ме преварити, гледао сам ја серију Чернобиљ

Покушавам да руком пробушим своје мисли, као дијалог у неком стрипу. Фројдовски ћемо ми открити узрок твога црнила. Одмахујем нехајно руком, имао сам добар однос с мајком. Мораш да схватиш, ми овде говоримо о употреби нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.

И још нешто, Други светски рат се давно завршио, нема више ни нуклеарних проба. Добро, а шта ћемо с ратом у Украјини, куцка нешто мој кортекс. Тамо се налази највећа европска нуклеарна електрана Запорожје. Тренутно се свих шест ректора налази у стању хладног погона и нема производње струје. Па ипак, услед губитка резервног напајања нуклеарка је у стању повећаног ризика, јер је спољна струја потребна за хлађење реактора.

Генерални директор Међународне атомске агенције Михаел Гроси упозорио је да оваква ситуација чини електрану рањивом. Тамо су експерти агенције, дошло је до локалног прекида ватре, врше се поправке оштећења, мировни преговори су ту, размишљај позитивно, једном. У глави ми се изнова и изнова враћа песма Колибрија „Само да рата не буде“. Добро де, и да нема рата, врати се на зрачење. Плашим се онога што не видим, не чујем, не могу да додирнем.

Схватите, мој мозак је на то навикао. Нисам параноичан, роје ми се слике, зебем и од природног фона. Кумулативан ефекат зрачења доводи до пораста малигних обољења и генетских мутација. Чекање, неизвесност, шта ће бити са мном у будућности, имајте разумевања, у жрвњу сам агоније. Али шта ћу с радоном, угљен-моноксидом, издувним гасовима, све ми то скраћује животни век.

Буди једном искрен према самом себи, не стиди се да признаш. Још увек увече запалиш покоју цигару, а на колико само слава идеш. Не пијете тамо еликсир младости. О стресу више ни не мислим, а шта једем то само кројачки метар зна. У нормалном раду нуклеарне електране емитују мање од 0,1 mSv у околину. С друге стране, волим да једем банане након тренинга, а једно снимање плућа рендгеном једнако је једењу 200–400 банана, кладим се да ниси то знао.

Берем ретко лековито биље које расте само на врховима високих планина, одлазим на скијање, открио сам и катуне да одморим мозак. Прошле године сам четири пута летео авионом, поскакивало се од турбуленције, а ја ништа. Знам, све ме то зрачи много више али опет… Пратим, информисао сам се, технологија нам омогућава да спознамо зрачење као невидљиву претњу. Гајгер–Милеров бројач нам крцка, а лични дозиметри алармирају јаче од мог будилника. Прецизно јасно, храбрим се ја. Је л’ то има да се купи у „Уради сам“? Не знам, питаћу. Мада, за сада ми не треба.

Аман човече, сада није 1986, нити доба „гвоздене завесе“, нити неки политички комесар може да нареди норму производње струје. Данас ни сопствену тајну не можеш да сакријеш, а камоли то

Ипак стани, неће мени нико ништа наметати споља, са мном нико неће управљати, ко ме је шта питао?! Ја да зависим од оператера на реактору, ко су ти људи уопште?! Ником ништа не верујем, боље је тако. Неће ме преварити, гледао сам ја серију Чернобиљ. Тамо сад живе двоглави пси. Духови прошлости ме опседају. Какви двоглави пси те спопали, не говори глупости. Само фасцинантан али и језив спој постапокалитичне архитектуре и тријумфа природе. Нико не негира катастофалне последице, нити да је област у радијусу од 30 километара званично ненасељива.

Аман човече, сада није 1986, нити доба „гвоздене завесе“, нити неки политички комесар може да нареди норму за производњу струје. Данас ни сопствену тајну не можеш да сакријеш, а камоли то. Реактори су модернији, пројектовани да издрже удар авиона.

Ту сам те чекао, а Фукошима у земљи самураја?! Природа јача од модерне технологије, шта би тек било с нама?! Хвала Богу да нисмо острво на вулкану. Данас је и најмањи ризик од земљотреса део пројекта нуклеарне електране. Молим те немој да заборавиш острво Три миље. Нећу, не брини. Тамо је дошло до делимичног топљења језгра реактора услед комбинације механичког квара и људске грешке. Услед минималног цурења испуштена је мала количина радиоактивних гасова. Нико није страдао, а просечна доза зрачења за околно становништво није била већа од једног снимања рендгеном. И запамти, већа је вероватноћа с фаталним исходом од уједа паука у Аустралији него од нуклеарног акцидента.

Уфф, одахнух, најбржи летови авионом до Перта износе 17–18 сати. Добро, паметњаковићу, одакле нама кадрови? Знаш да је Мораторијум за све крив. Оформићемо базу кадрова, вратити наше људе из иностранства, старији ће пренети искуство и знање младима. Не гледај све тако црно, то је процес.

Друго, имамо институт Винчу, још паметног света, помоћи ће и држава. Чек, чек, а радиоактивни отпад?! Да нам секу шуме?! Е, не дам мој храст где сам се први пут пољубио. Тамо да буде складиште, не долази у обзир! Или још горе, да ми постанемо депонија странцима, да нам своју бурад увале… Никако. Не желим да све пређе у руке страних корпорација, ово је моја земља.

Знам, знам, увоз радиоактивног отпада је законом забрањен. А да ли знаш да је тек Лондонска конвенција 1993. године забранила одлагање радиоактивног отпада у море? Знам, а знам и да Словенци у Кршком имају складиште ислуженог нуклеарног горива, Руси и Французи га рециклирају, док Финци граде најмодерније трајно одлагалиште. И сви срећни. Јеси ли ти свестан да сви у окружењу имају нуклеарке?! Јесмо ли ми то гори од других? Где ти је победнички дух? Да ли је Пакш у Мађарској или Суботици, са становишта радијационе сигурности и нуклеарне безбедности, исто нам је.

Оформићемо базу кадрова, вратити наше људе из иностранства, старији ће пренети искуство и знање младима. Не гледај све тако црно, то је процес

А безбедност је увек изнад свих осталих приоритета, изнад и брзине рада и профита, неверни Томо. Све то будним оком прати Међународна атомска агенција. С њима нема шале, шаљу ти и редовне и ванредне инспекције, процедуре су детаљне и строго се поштују.

Полако се умирујем и размишљам о сунчаном дану. Ипак нећу купити таблете јода. Само крему са заштитним фактором.

Бројка: 1993. године Усвојена је Лондонска конвенција која је забранила одлагање радиоактивног отпада у море