Криза у Етиопији поново се продубљује, четири године након што је крхки прекид ватре окончао велики сукоб у земљи. Борбе на северу, нови савез оружаних група, све затегнутији односи са Еритрејом и могуће повезивање са ратом у Судану стварају ситуацију која би могла да прерасте у шири регионални сукоб.
Проблеми су ескалирали 23. септембра, када су снаге Тиграјског народноослободилачког фронта (TPLF) заузеле положаје савезне владе на северу Етиопије. Неколико дана раније седам оружаних покрета објавило је формирање новог савеза против владе премијера Абија Ахмеда, док су се односи Етиопије са суседном Еритрејом додатно погоршали, пише The Conversation.
ФОТО: Russian Government / Alamy / ProfimediaСтари сукоби поново избијају на површину
Иако је садашња ескалација избила у последњој седмици септембра, тензије између савезне владе у Адис Абеби и TPLF-а расту већ месецима. Током августа и септембра, северни регион Тиграј био је изложен ваздушним нападима и нападима дроновима савезних снага. Тиграјске организације и групе за заштиту људских права известиле су да су погођени школе, стамбена подручја, центар за обуку пољопривредника и камион који је превозио хуманитарну помоћ.
Напади су уследили након обнове регионалне политичке администрације Тиграја која је постојала пре грађанског рата од 2020. до 2022. године. Истовремено, процес разоружавања TPLF-а није у потпуности спроведен, а настављени су и локални оружани сукоби.
Савезна влада оптуживала је тиграјске снаге за поновну мобилизацију, док је њена политика била усмерена на ограничавање војних капацитета TPLF-а. Са друге стране, TPLF је оптуживао централну власт да економски притиска регион, ускраћујући средства за исплату запослених у јавном сектору и ограничавајући приступ банкама и гориву.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ситуација се додатно погоршала 20. септембра, када је седам оружаних организација објавило формирање Етиопског савеза народних снага за опстанак, усмереног против савезне владе.
Три дана касније тиграјске снаге започеле су координисану операцију против савезних положаја на аеродромима у регионалној престоници Мекелеу, као и у градовима Аксуму и Ширеу. Борбе су се потом прошириле дуж граница Тиграја са регионима Амхара и Афар.
Савезне снаге покренуле су контраофанзиву, а 28. септембра провладине снаге саопштиле су да су ушле у Алмату, важно транспортно и снабдевачко средиште јужно од Мекелеа.
Ко су главни актери новог сукоба
Савезна влада премијера Абија Ахмеда и Етиопске националне одбрамбене снаге и даље имају значајне војне предности – професионалну националну армију, борбене авионе и дронове, као и контролу над савезним приходима.
Њихов главни противник на северу је TPLF, организација која је од 1991. до доласка Абија на власт 2018. године била доминантна снага у владајућој коалицији. TPLF и даље представља најорганизованију политичку и војну снагу у Тиграју.
Посебно је значајно приближавање TPLF-а покрету Фано из Амхаре. Те снаге су током претходног рата од 2020. до 2022. године ратовале на страни савезне војске.
ФОТО: Artush/ShutterstockНови савез нема јединствене ставове о свим питањима, а поједине његове чланице имају ограничене војне капацитете. Ипак, групе су се сагласиле око основног циља – уклањања Абијеве владе, формирања инклузивне прелазне администрације и спровођења уставних реформи.
Еритреја је, међутим, најважнији потенцијални спољни актер. Њене снаге су се током претходног рата бориле уз етиопску савезну војску, а биле су оптуживане и за злочине над цивилима у Тиграју. Етиопија сада оптужује Еритреју и Судан да подржавају нови оружани савез. Обе земље те оптужбе негирају.
Корени кризе сежу до рата из 2020.године
Садашња криза у Етиопији има дубоке корене у нерешеном уставном спору око федерализма, регионалне аутономије, територија и расподеле политичке моћи.
Након што је постао премијер, Абиј је распустио дотадашњу владајућу коалицију и формирао нову, којој TPLF није желео да се придружи. Односи су додатно нарушени када је Тиграј 2020. године одржао регионалне изборе, након што је савезна влада одложила националне и регионалне изборе. Касније исте године избио је рат.
ФОТО: LukeOnTheRoad/ShutterstockТоком сукоба, према проценама, чак 600.000 људи могло је да погине услед насиља, глади и урушавања здравственог система, док је више од два милиона људи било расељено.
Преторијски споразум о прекиду непријатељстава из новембра 2022. године зауставио је велике борбе, али његове политичке и безбедносне одредбе никада нису у потпуности спроведене.
TPLF је започео предају тешког наоружања, али даље разоружавање није настављено, између осталог због тога што се еритрејске и друге несавезне снаге нису повукле из делова Тиграја.
Споразум је предвиђао и представљање Тиграја у савезним институцијама, као и формирање инклузивне привремене регионалне администрације до одржавања избора. Уместо тога, тај привремени аранжман постао је практично трајан, а руководиоце администрације постављао је Абиј.
TPLF-у је 2025. године одузет правни статус странке, док је Тиграј изостављен из националних избора одржаних у јуну 2026. године. Ни питање повратка расељених људи у западни и јужни Тиграј није решено.
ФОТО: Bumble Dee/ShutterstockКриза у Етиопији може да погиди цео регион
Прва опасност је директан сукоб Етиопије и Еритреје. Односи две земље нагло су се погоршали због захтева Етиопије, која нема излаз на море, да добије приступ Црвеном мору. Изјаве етиопских званичника о могућности да се приступ луци Асаб обезбеди силом изазвале су забринутост у Асмари.
Директан рат Етиопије и Еритреје претворио би унутрашњи сукоб у међудржавни рат на западном ободу Црвеног мора. Претходни рат две земље, од 1998. до 2000. године, однео је десетине хиљада живота и раселио чак 650.000 људи.
Друга опасност је повезивање етиопског сукоба са грађанским ратом у суседном Судану. Етиопија оптужује Судан за подршку TPLF-у и другим етиопским оружаним групама, док суданска војска оптужује Етиопију да помаже паравојним Снагама за брзу подршку.
Уколико се два сукоба међусобно почну подржавати, оружане групе могле би да добију прекограничне базе, оружје и снабдевачке правце. У сукоб би се посредно могли дубље укључити и Египат и арапске земље Залива које су већ ангажоване у суданском рату.
ФОТО: Bumble Dee/ShutterstockТрећи проблем односи се на трговински коридор Етиопије према Џибутију. Етиопија преко Џибутија обавља огромну већину поморске трговине, укључујући увоз горива. Ако борбе захвате регион Афар и угрозе пут и железницу који повезују Адис Абебу са Џибутијем, последице би се брзо осетиле и ван граница земље.
Може ли се Етиопија вратити стању од пре
Преторијски споразум данас више не одговара политичкој и безбедносној стварности. Сукоб више није ограничен само на однос савезне владе у Адис Абеби и TPLF-а у Мекелеу.
Да би се спречио шири рат, потребни су прекид ваздушних и копнених офанзива, обнова комуникација и хуманитарног приступа, као и независне истраге напада на цивиле. Неопходни су и преговори о свеобухватном политичком споразуму који је требало да уследи после Преторијског споразума.
Такви преговори више не могу бити ограничени само на савезну владу и TPLF. Морају да обухвате и остале политичке и оружане актере, спорне територије, регионалну заступљеност и будућност етиопског федералног система.
ФОТО: vepointsix/ShutterstockКључно питање више није само да ли Адис Абеба и Мекеле могу да обнове некадашњи договор. Много важније је да ли Етиопија може да успостави инклузиван уставни процес пре него што се њени, до сада одвојени сукоби повежу у нови национални, а потенцијално и регионални рат.
