Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) повећала је у данас објављеном извештају прогнозу раста српске привреде за 2026. годину са јунских 2,8 одсто на 3,1 одсто, уз оцену да ће опоравак инвестиција и туризам повезан са специјализованом изложбом ЕКСПО 2027 подржати економску активност.
Европска банка за обнову и развој је у септембарском издању извештаја о регионалним економским перспективама задржала прогнозу раста Србије за 2027. годину на 3,8 одсто.
Убрзање привредног раста
Српска привреда је након раста од два одсто у 2025. години убрзала у 2026. години, уз међугодишњи раст бруто домаћег производа од 3,2 одсто у првом тромесечју и 3,6 одсто у другом кварталу 2026. године, уз подршку раста трговине на мало после повећања зарада и пензија, као и опоравка туризма. Индустријска производња је, међутим, благо смањена.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
-
ММФ: Српска економија остала отпорна упркос јачању спољних и домаћих изазова
-
Европска централна банка упозорава: Европа мора да се уједини или губи трку са САД и Кином
-
Инфлаторни удар на ЕУ: Европска централна банка разматра повећање каматних стопа
-
Вучић: Морамо да сачувамо мир и стабилност – Србија поново број један у Европи по економском расту
Дефицит текућег рачуна смањен је у првој половини 2026. године за 30 одсто, захваљујући мањем трговинском дефициту и већем суфициту у услугама, док су приливи страних директних инвестиција благо порасли.
Инфлација успорила на 1,9 одсто
Инфлација у Србији је у јулу нагло успорила на 1,9 одсто, знатно испод базне инфлације од 4,5 одсто, првенствено због нижих цена хране.
Влада је, наводи Европска банка за обнову и развој, заштитила домаћинства од раста цена горива повезаног са сукобом на Блиском истоку делимичним смањењем акциза и забраном извоза нафтних деривата, која је продужена до августа.
Јавне финансије и монетарна политика
Народна банка Србије држи референтну каматну стопу на 5,75 одсто од септембра 2024. године, док је буџетски дефицит у првој половини 2026. године удвостручен међугодишње због двоцифреног раста расхода.
Јавни дуг је, међутим, крајем јуна смањен на 43,8 одсто бруто домаћег производа, напомиње Европска банка за обнову и развој.
ФОТО: aileenchik/ShutterstockЕнергетска и логистичка осетљивост
Међу ризицима по привреду Србије банка издваја глобалне и домаће политичке тензије, рањивост енергетског снабдевања и низак водостај Дунава, који би могао да утиче на логистику и производњу електричне енергије, наводи Европска банка за обнову и развој на својој веб-страници.
