НБС: Динарска штедња достигла 250 милијарди динара уочи Светског дана штедње

Динарска штедња је крајем октобра износила око 250 милијарди динара, што је у односу на почетак ове године раст од 42,8 милијарди динара, односно 21 одсто, саопштила је Народна банка Србије (НБС) поводом обележавања Светског дана штедње, који се обележава сутра.

Девизна штедња је у истом периоду такође забележила раст, и то за 1,3 милијарде евра или 7,9 одсто, достигавши ниво од 17,4 милијарде евра.

НБС је истакла да је штедња током ове године достигла рекордне нивое.

Захваљујући бржем расту динарске у односу на девизну штедњу, њено учешће у укупној штедњи становништва крајем септембра достигло је 11 одсто, што представља значајан раст, будући да је у септембру 2012. године износило свега 1,9 одсто, наводи се у саопштењу.

Посматрано према рочној структури динарске штедње, раст је најизраженији код штедње орочене на период од шест месеци до годину дана, која је повећана за 29,3 милијарде динара и истовремено је најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи, са учешћем од 57,6 одсто.

Следи штедња орочена на период од три до шест месеци, која је порасла за 12,2 милијарде динара, док је штедња по виђењу повећана за 6,8 милијарди динара.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је 223.000 динара.

Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара, који чине 82,6 одсто укупног броја партија, али свега 0,2 одсто износа укупне динарске штедње, просечан износ динарске штедње по партији износио је 1,3 милиона динара.

Како је истакнуто, у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути порасла је готово 14 пута.

У истом дугорочном периоду расла је и девизна штедња, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године више је него удвостручена – са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године.

ФОТО: Компас/Илустрација

У првих девет месеци 2026. године раст девизне штедње износио је више од милијарду евра и резултат је, пре свега, повећања штедње орочене на период од шест до 12 месеци (616,6 милиона евра) и штедње по виђењу (468 милиона евра), која чини највећи удео у девизној штедњи.

Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2026. године износио је око 4.500 евра.

Уколико се изузме најбројнија категорија депозита до 500 евра, која чини 71,4 одсто укупног броја партија, али свега 0,6 одсто износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је више од 15.600 евра.

Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године била је унутар граница циљаног распона Народне банке Србије од 3±1,5 одсто и износила је 4,1 одсто, док је просечна инфлација у првих девет месеци 2026. године била нижа и износила 2,8 одсто.

Поред тога, у првих девет месеци ове године динар је наставио релативно стабилно кретање према евру, чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту, додаје се у саопштењу.

У том периоду НБС је нето продала 475 милиона евра, реагујући на депрецијацијске притиске, који су били доминантни у прва три месеца и у септембру, док су од априла до августа преовладавали апрецијацијски притисци.

Крајем септембра 2026. године бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 29,6 милијарди евра, што је покривало 6,7 месеци увоза робе и услуга и било знатно изнад критеријума адекватности.

Такође, показатељ динаризације депозита привреде и становништва у септембру ове године износио је 46,9 одсто и више је него удвостручен у односу на септембар 2012. године, када је износио 18,8 одсто. То је, како се наводи, доказ успешности Стратегије динаризације домаћег финансијског система и додатни показатељ јачања поверења грађана и привреде у домаћу валуту.

На основу редовне анализе припремљене поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2026. године још једном је потврђено да је штедња у динарима била исплативија од упоредиве штедње у еврима, независно од рока орочења.

Већој исплативости динарске штедње доприносе више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, ослобађање прихода од камате на динарску штедњу од пореза, као и релативна стабилност курса динара према евру.

Према анализи, штедиша који би од септембра 2012. године орочавао штедњу на годину дана и поново је орочавао током наредних 13 година, на улог од 100.000 динара у септембру 2026. године добио би више од 60.000 динара, односно преко 510 евра, више од штедише који би у истом периоду у еврима положио противвредност истог износа.

Орочена штедња у динарима на годину дана, без поновног орочавања, у периоду од 14 година била је исплативија од такве штедње у еврима у чак 99 одсто посматраних годишњих подпериода.

Примера ради, штедиша који би у септембру 2025. године орочио 100.000 динара у домаћој валути, на крају периода орочења, у септембру 2026. године, добио би готово 1.800 динара, односно 15 евра, више од штедише који би у истом периоду орочио износ у еврима у противвредности од 100.000 динара.

Када је реч о другим роковима орочења, штедња у домаћој валути орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у више од 92 одсто посматраних тромесечних подпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим подпериодима орочења.

Резултати анализе, како се наводи, недвосмислено потврђују да је штедња у домаћој валути у протеклих 14 година донела знатно веће приносе од штедње у еврима, како на кратак, тако и на дуги рок.

ФОТО: Компас/Илустрација

Из Народне банке Србије поручују да ће наставити да прате и анализирају кретања штедње становништва и подстичу процес динаризације финансијског система, уз информисање јавности о резултатима анализа исплативости штедње у домаћој и страној валути.

Како је наведено, раст штедње и поверење грађана у банкарски систем важни су ослонци финансијске сигурности становништва и дугорочног економског развоја.

Светски дан штедње обележава се сваког 31. октобра и, како кажу у НБС, подсећа на значај штедње за финансијску сигурност појединаца и стабилност друштва у целини.

Штедњом, односно одлагањем текуће потрошње за будућност, грађани стварају основу за лакше суочавање са непредвиђеним издацима и економским неизвесностима, наводе у НБС.

У Србији штедња становништва континуирано расте, што је био случај и током ове године, када је достигла рекордне нивое, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима и изазовима, наведено је у саопштењу.

Изузетно динамичан раст динарске штедње остварен је у последњих неколико година, што одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система.

Како је наведено, на раст укупне штедње, а нарочито на бржи раст динарске у односу на девизну штедњу, превасходно су утицале макроекономска и финансијска стабилност током дужег низа година.