Смањење уноса калорија може да доведе до губитка килограма и побољшања појединих здравствених показатеља. Ипак, најтежи део често почиње после дијете: како одржати нову тежину када се појача глад, организам смањи потрошњу енергије, а старе навике поново постану привлачне?
Последњих година популарни су различити режими, од повременог поста и једења у ограниченом делу дана до веома нискокалоријских програма. Они се разликују по правилима и строгости, па није оправдано све посматрати као један приступ.
Основна идеја је да тело троши више енергије него што добија храном. Тада користи сопствене резерве, што временом може да смањи телесну масу, али дневне потребе зависе од старости, пола, телесне грађе, активности и здравственог стања.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Јасмин Пробст и Оливија Вилс, стручњакиње за исхрану са Универзитета у Волонгонгу, у тексту за The Conversation објашњавају да успех не зависи само од почетног мршављења. Подједнако је важно да изабрани режим обезбеди потребне хранљиве материје и буде праћен планом одржавања тежине.
Мањи број на ваги зато није једини критеријум добре дијете. Важни су и осећај ситости, свакодневно функционисање и могућност да се здравије навике задрже када почетна мотивација ослаби.
Нису све нискокалоријске дијете исте
Неки програми предвиђају умерено смањење уноса, на пример за 500 до 600 калорија дневно. То није исто што и јеловник са мање од 800 калорија током целог дана, који припада веома нискокалоријским дијетама.
Такви строги режими имају посебну медицинску примену. Могу се разматрати код особа са гојазношћу којима је потребно брзо мршављење, рецимо како би хируршки захват био безбеднији, али уз стручни надзор.
Британске смернице NICE наглашавају да нискоенергетски и веома нискоенергетски програми морају бити нутритивно потпуни и трајати највише 12 недеља. Неопходни су праћење, подршка и план постепеног враћања разноврсније хране, јер ови режими нису самостална дугорочна стратегија.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПовремени пост је другачији начин организовања исхране, али ограничење времена за оброке не гарантује мањи укупан унос. Према прегледу Харвардове школе јавног здравља, истраживања не показују доследно да је тај приступ успешнији од сталног умереног смањења калорија.
Дијете могу да смање тежину и обим струка и побољшају контролу шећера и масноћа у крви. Корист зависи од конкретног програма и особе, а резултат после неколико недеља не показује шта ће се догодити после више година.
Зашто се изгубљени килограми враћају
Одржавање тежине није једноставан испит снаге воље. Прерађена храна је често доступна, јефтина и практична, док посао, породичне обавезе и окружење могу да отежају придржавање строгих правила.
Истовремено, губитак килограма покреће биолошке промене. Хормони који учествују у регулисању апетита могу да појачају глад, а осећај ситости може да ослаби, због чега исти јеловник постаје теже подношљив.
Организам после мршављења троши мање енергије, делом зато што је тело мање, а делом због прилагођавања на ограничен унос. Због тога се темпо губитка килограма често успорава и може да наступи застој.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТо није доказ да је тело потпуно престало да троши масти, нити потврда популарне приче о режиму гладовања који поништава калоријски дефицит. Ипак, промењене потребе и јачи апетит могу да отежају наставак мршављења.
Многи људи по завршетку дијете врате део изгубљених килограма. Повратак тежине зато треба предвидети као могућност за коју постоји план подршке, уместо да се тумачи као лични неуспех.
Како изградити навике које могу да трају
За већину људи важнији је одржив образац исхране него што агресивније смањење калорија. Планирање оброка, прилагођавање порција, мање заслађених производа и алкохола и редовно кретање могу да буду део таквог приступа.
Довољно протеина и намирнице богате влакнима помажу ситости. Поврће, махунарке и интегралне житарице зато могу да олакшају придржавање уравнотеженог јеловника, уз пажњу на глад и засићеност.
Стална глад није нешто што треба трпети по сваку цену. Ако је прате вртоглавица, изражен умор, тешкоће са концентрацијом или необјашњива промена апетита, потребна је лекарска процена и преиспитивање режима.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаРестриктивне дијете за мршављење нису намењене трудницама и дојиљама, а код деце и адолесцената захтевају специјалистички приступ. Посебна опрезност потребна је код особа са историјом поремећаја исхране и оних које узимају лекове чије дејство зависи од оброка.
Стручњак за исхрану може да помогне у избору плана који одговара здрављу и свакодневном животу. Циљ је да користи почетног мршављења постану део дугорочне бриге о здрављу, уз подршку која се наставља и када се строга дијета заврши.
